Pokreni se za nauku: Podrška važna naučničkom samopouzdanju

Program je inače, nastavak dosadašnjih ulaganja kompanije „Filip Moris”, posvećenih osnaživanju mladih na putu ka ostvarenju liderskih potencijala i njihovom motivisanju da radom doprinesu društvenom, ekonomskom i naučnom razvoju Srbije.

Tekući, treći konkurs za četiri individulane stipendije i četri granata za naučne timove otvoren je do 1. aprila. Stipendije i grantovi dobitnicima donose po 600.000 dinara, a omogućuju im da brzo započnu svoje naučno istraživačke radove ili dobijeni novac ulože u svoje naučno usvršavanje.

O svojim radovima i tome šta im je ovo stipedija značila govore dve mlade naučnice s Univerziteta u Novom Sadu.

Stipendiju “Pokreni se za nauku” dobila sam 2016. Bila je to idividualna stipendija, namenjena za moje naučno istraživanje o uticaju polifenola iz hrane na apsorpciju gvožđa. Polifenoli su jedinjenja koja svakodnevno konzumiramo, a značajno utiču na apsorpciju gvožđa, inhibiraju unos gvožđa iz hrane u naš organizam i time doprinose anemiji, koja je ogroman problem. Danas u svetu čak 30 odsto populacije ima neki oblik anemije, kaže dr Marija Lesjak, docent na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, sa Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine.

Moje istraživanje bilo je usmereno na to da se vidi koji su to inhibirajući polifenoli, koja je to hrana koja ih sadrži, i eventualno da se smisli način ishrane kako bi se apsorpcija gvožđa poboljšala kod ljudi kojima je to potrebno, objašnjava dr Marija Lesjak.

Kako je dalje kazala, ova stependija joj je naviše značila kao podstrek i podrška mom samopouzadanju.

Jer, ako vas neko izabere od 200 prijavljenih i misli da ste vi jedan od osmoro najboljih, nije li to najbolji pokazatelj da ste na pravom putu. To nama u nauci često treba, jer razmiššljamo i radimo u svoja četiri zida i nekad ne znamo da li je to nešto dobro ili ne. Jeste to i  finansijski nezavisna podrška, sa 600.000 dinara mnoge stvari mogu da se urade. Recimo, možete da kupite hemikalije za godinu - dve dana i to je odlično jer time premošćavate neki period kada finansijski ne stojite dobro, u laboratoriji nemate podršku za dalje. Ova stipendija je ozbiljna nagrada i btina je stavka i u vašoj radnoj biografiji i za vaš dalji naučni razvoj. Važno je i stečeno samopouzdanje i svima preporučujem da se prijave, da se ne plaše konkurasa, jer ne znate, dok ne probate, koliko ste dobri, zaključuje dr Marija Lesjak.

Dr Mirjana Ljubojević, docent na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu na Deperatmanu za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu, individualnu stpendiju dobila je prošle godine.

Mislim da su pozicija i rad na ovom depertmanu bili osnova za dobijanje ovakve prestižne nagrade kao što je stipendija “Pokreni se za nauku”. Oblast u kojoj radim je oplemenjivanje hortikulturnog bilja i oplemenjivanje voćaka, kaže dr Mirjana Ljubojević.

Prema njenim rečima, prijavljeni projekat na konkurs glasio je “Oplemenjivanje voćaka na otpornost prema patogenima u funkciji održivog i socio-ekonomskog razvoja” i u njemu je akcenat stavljen na proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane i smanjenu upotrebu pesticida, takođe i na upotrebu otpornih sorti, koje se ne prskaju jer su neposredno u čovekovom okruženju, odnosno u gradu.

Prvi deo istarživanja odnosi se na pronalaženje otpornih i tolerantnih genotipova koji bi poslužili za proizvodnju na velikim površinama, a drugi deo projekta se bazirao na potrebi oplemenjivanja i cilja ostvarivanja dekorativnosti, odnosno kreiranja biljaka patuljastog, piramidalniog ili stubastog rasta, koji bi se uklopile u vrlo skučene prostore kakve imamo u gradu: na balkonima, u krovnim vrtovima i u mini baštama, kaže naša sagovornica.

Takođe, ideja je bila da se populariše urbano baštovanstvo, kao bitna stavka socioekonomskog razvoja. Jer, jedna urbana bašta ne znači samo proizvodnju sopsvene hrane, već i socijalizaciju na vrlo visokom nivou, gde ljudi razmenjuju informacije o novim sortama, o načinu njihovog gajenja. Provode izuzetno vreme s komšijama, od kojih smo iako blizu ustvari svi dosta udaljeni. Tako se, sem socijalizacije, urbanim baštovanstvom čuva i životna sredina jer otporne sorte nose taj divni aspekt - nema prskanja, nema upotrebe pesticida.

Stipendija je dr Mirjani Ljubojević izuzetno značila.

Za istraživački rad tih 600.000 dinara nisu velike pare, ali su značajne za samostalnost u radu, mimoilaženje tendera i javnih nabavki, što znači da kada ti u datom momentu treba, recimo, neki biljni materijal ili supstrat za oživljavanje biljaka, možeš sam da odeš do poljoprievredne apoteke, nabaviš ono što ti je neophodno, da bi odmah mogao da radiš. Dakle, omogućuju tu brzinu i samostalnost. Naravno, deo para ću iskoristiti za usvrašavanje koje planiram za maj i jun ove godine u Sjedinjenim Američkim Državama, a na istu temu selekcije na otpornost i tolerantnost prema patogenima.

V. Crnjanski