Покрени се за науку: Подршка важна научничком самопоуздању

Програм је иначе, наставак досадашњих улагања компаније „Филип Морис”, посвећених оснаживању младих на путу ка остварењу лидерских потенцијала и њиховом мотивисању да радом допринесу друштвеном, економском и научном развоју Србије.

Текући, трећи конкурс за четири индивидулане стипендије и четри граната за научне тимове отворен је до 1. априла. Стипендије и грантови добитницима доносе по 600.000 динара, а омогућују им да брзо започну своје научно истраживачке радове или добијени новац уложе у своје научно усвршавање.

О својим радовима и томе шта им је ово стипедија значила говоре две младе научнице с Универзитета у Новом Саду.

Стипендију “Покрени се за науку” добила сам 2016. Била је то идивидуална стипендија, намењена за моје научно истраживање о утицају полифенола из хране на апсорпцију гвожђа. Полифеноли су једињења која свакодневно конзумирамо, а значајно утичу на апсорпцију гвожђа, инхибирају унос гвожђа из хране у наш организам и тиме доприносе анемији, која је огроман проблем. Данас у свету чак 30 одсто популације има неки облик анемије, каже др Марија Лесјак, доцент на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду, са Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине.

Моје истраживање било је усмерено на то да се види који су то инхибирајући полифеноли, која је то храна која их садржи, и евентуално да се смисли начин исхране како би се апсорпција гвожђа побољшала код људи којима је то потребно, објашњава др Марија Лесјак.

Како је даље казала, ова степендија јој је навише значила као подстрек и подршка мом самопоузадању.

Јер, ако вас неко изабере од 200 пријављених и мисли да сте ви један од осморо најбољих, није ли то најбољи показатељ да сте на правом путу. То нама у науци често треба, јер размишшљамо и радимо у своја четири зида и некад не знамо да ли је то нешто добро или не. Јесте то и  финансијски независна подршка, са 600.000 динара многе ствари могу да се ураде. Рецимо, можете да купите хемикалије за годину - две дана и то је одлично јер тиме премошћавате неки период када финансијски не стојите добро, у лабораторији немате подршку за даље. Ова стипендија је озбиљна награда и бтина је ставка и у вашој радној биографији и за ваш даљи научни развој. Важно је и стечено самопоуздање и свима препоручујем да се пријаве, да се не плаше конкураса, јер не знате, док не пробате, колико сте добри, закључује др Марија Лесјак.

Др Мирјана Љубојевић, доцент на Пољопривредном факултету Универзитета у Новом Саду на Деператману за воћарство, виноградарство, хортикултуру и пејзажну архитектуру, индивидуалну стпендију добила је прошле године.

Мислим да су позиција и рад на овом депертману били основа за добијање овакве престижне награде као што је стипендија “Покрени се за науку”. Област у којој радим је оплемењивање хортикултурног биља и оплемењивање воћака, каже др Мирјана Љубојевић.

Према њеним речима, пријављени пројекат на конкурс гласио је “Оплемењивање воћака на отпорност према патогенима у функцији одрживог и социо-економског развоја” и у њему је акценат стављен на производњу здравствено безбедне хране и смањену употребу пестицида, такође и на употребу отпорних сорти, које се не прскају јер су непосредно у човековом окружењу, односно у граду.

Први део истарживања односи се на проналажење отпорних и толерантних генотипова који би послужили за производњу на великим површинама, а други део пројекта се базирао на потреби оплемењивања и циља остваривања декоративности, односно креирања биљака патуљастог, пирамидалниог или стубастог раста, који би се уклопиле у врло скучене просторе какве имамо у граду: на балконима, у кровним вртовима и у мини баштама, каже наша саговорница.

Такође, идеја је била да се популарише урбано баштованство, као битна ставка социоекономског развоја. Јер, једна урбана башта не значи само производњу сопсвене хране, већ и социјализацију на врло високом нивоу, где људи размењују информације о новим сортама, о начину њиховог гајења. Проводе изузетно време с комшијама, од којих смо иако близу уствари сви доста удаљени. Тако се, сем социјализације, урбаним баштованством чува и животна средина јер отпорне сорте носе тај дивни аспект - нема прскања, нема употребе пестицида.

Стипендија је др Мирјани Љубојевић изузетно значила.

За истраживачки рад тих 600.000 динара нису велике паре, али су значајне за самосталност у раду, мимоилажење тендера и јавних набавки, што значи да када ти у датом моменту треба, рецимо, неки биљни материјал или супстрат за оживљавање биљака, можеш сам да одеш до пољоприевредне апотеке, набавиш оно што ти је неопходно, да би одмах могао да радиш. Дакле, омогућују ту брзину и самосталност. Наравно, део пара ћу искористити за усврашавање које планирам за мај и јун ове године у Сједињеним Америчким Државама, а на исту тему селекције на отпорност и толерантност према патогенима.

В. Црњански