Pogrešna upotreba pesticida opasnost za živi svet
Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i
zaštitu životne sredine, Zavod za zaštitu prirode Srbije, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode i Svetski fond za prirodu upozoravaju na veliku opasnost po živi svet koja nastaje pogrešnom upotrebom ili zloupotrebom pesticida u Srbiji. Predstavnici ovih institucija navode da toksikološke analize uzroka uginuća zaštićenih životinja nađenih na velikom broju lokaliteta od maja 2015. do marta 2016. godine, pokazuju da je uzrok uginuća karbofuran, aktivna supstanca furadan 35ST, čija je upotreba u Srbiji zabranjena od 2014 godine, kada je povučen iz upotrebe i prodaje. Stručnjaci Pokrajinskog zavoda upozoravaju da su, i pored zabrane, zabranjeni pesticidi još uvek dostupni na ilegalnom tržištu i očigledno se učestalo koriste.
Zavod je u saradnji sa Pokrajinskom inspekcijom za zaštitu životne sredine, obradio prijave trovanja šest strogo zaštićenih i jedne zaštićene vrste vrsta ptice, odnosno 45 jedinki. Trovanjem pesticidima najviše je pogođen orao belorepan, o čemu svedoči 15 uginulih jedinki, svega tri je spaseno i vraćeno u prirodu, potom mišar (18 jedinki), eja močvarica (sedam), gavran (dve jedinke) i jedna eja livadarka. Međutim, iz Zavoda upozoravaju da je stvarni broj žrtava poljoprivredne hemije, a posebno karbofurana, najverovatnije mnogo veći. Prema rečima Marka Tucakova, ornitologa u Pokrajinskom zavodu, stradaju i ždralovi, koji se na tek zasejanim njivama hrane ponikom ratarskih kultura čija su semena pre setve tretirana veoma toksičnim pesticidima.
Nastalija trovanja ptica grabljivica dešavaju se na poljoprivrednim, a nešto ređe u šumskim područjima, Tucakov ističe da je obrazac trovanja isti kao i ranije - leševi orla belorapana, mišara i eja se redovno pronalaze pored uginulog šakala ili lisice, na kojima se jasno vide i potvrđuju velike količine pesticida. Šakali i lisice se truju namerno, dok se ptice, koje se hrane mrtvim životinjama otruju na taj način.
Po rečima direktorke WWF u Srbiji Duške Dimović trovanje divljih životinja pesticidima, namerno ili nenamerno, ozbiljan je problem koji ne ugrožava samo ugrožene vrste životinja, već i ljude. Ona je istakla da pesticidi neodgovornom upotrebom mogu da dospeju do vode ili hrane koju koriste ljudi, pa je neophodna hitna i koordinisana akcija svih nadležnih kako bi se ovakve situacije izbegle.
D. Mlađenović
Opremljeno sedam hranilišta za ptice
U Vojvodini je, od 2004. do 2015. godine postavljeno i opremljeno sedam hranilišta za ptice grabljivice u pet zaštićenih područja . Hranilišta su u Specijalnom rezervatu prirode „Deliblatska peščara“, Predelu izuzetnih odlika „Vršačke planine“, Predelu izuzetnih odlika „Subotička peščara“, Nacionalnom parku „Fruška gora“ i Specijalnom rezervatu prirode „Gornje Podunavlje“. Na ova mesta izneto je preko 120 tona zdravstveno bezbedne hrane, koja pomažu orlovima belorepanima da je imaju dovoljno u nepovoljnom periodu godine, kada hrane u prirodi nama dovoljno.