Otvorena pitanja u vezi sa državnom maturom

Kako je u ovoj etapi projekta najvažnije proveriti koncept obaveznog dela „ispita zrelosti”, srpski jezik i književnost polagaće svi, a matematiku srednjoškolci koji je slušaju više od dva časa nedeljno, dok će gimnazijalci birati još jedan opšteobrazovni predmet, za koji ovih dana Ministarstvu prosvete pristižu elektronske prijave. Zakazani termin je 5–7. aprila, s tim da je 8. april rezervni dan koji će biti iskorišćen u zavisnosti od kombinacije testova, rekao je zamenik ministra prosvete za srednjoškolsko obrazovanje i obrazovanje odraslih Miloš Blagojević na vebinaru „Dvaput meri: druga provera koncepta državne mature”. Za učenike iz 57 škola čiji profili nemaju standard kvalifikacija takođe su pripremljena pitanja koja bi se mogla naći na državnoj maturi, dok ostali ne treba da pilotiraju stručni deo.

– Bitno je napomenuti da se stručni ispit već sprovodi u srednjim stručnim školama čiji obrazovni profili imaju standard kvalifikacija – dodao je Blagojević. – Razlika je u tome što se sprovodi samo na školskom nivou i sa manjim odstupanjima, pre svega u terminima, ali u trenutku kada budemo uveli državnu maturu, polaganje će biti istovremeno, pod istim uslovima.

Svrha drugog pilotiranja nije samo da proveri formu zadataka i funkcionisanje čitavog sistema. Ona je takođe veliki test iz sistematizacije gradiva koje se obrađuje tokom četiri godine, te prilika da se nagrade učenici koji ga dobro urade, dodaje Blagojević, uz napomenu da je to samo preporuka za nastavnike, i to u slučajevima kada bi rezultati povisili zaključnu ocenu.

– Imamo nekoliko otvorenih pitanja. Nas u ovom trenutku zanima obavezni deo, koji se mora položiti – napomenuo je Blagojević. – Razmatra se nekoliko opcija u pogledu praga prolaznosti, što ćemo razrešiti u skorije vreme. Jedan od predloga je da prag bude emprijski, po uzoru na druge države, te da ga u prvoj godini implementacije nemamo. To bi značilo da ćemo tek nakon analize rezultata propisati kada se ispit može smatrati položenim. Sadašnjim pravilnicima propisano je da, ukoliko neko ne položi u junu, može pokušati u avgustu ili sledeće godine, s tim da se priča treba li uvesti još jedan, recimo januarski rok. Opšteobrazovni predmeti trebalo bi da se polažu četiri sata. Dobili smo sugestije da je period predugačak i da je 40 zadataka previše, pogotovo ako morate da polažete u kontinuitetu nekoliko dana.

U fokusu javnosti je takođe prohodnost ka visokoškolskim institucijama, te se poteže pitanje treba li informisati roditelje prilikom upisa u srednje stručne škole da je put njihove dece do višeg obrazovanja znatno teži.

– U razgovorima sa fakultetima saznajemo da će za većinu biti dovoljan obavezan deo državne mature, a dodatnu selekciju tražiće najpopularniji: elektrotehnički, FON i medicinski, za koji će verovatno biti potrebno položiti i jedan ili dva predmeta u izbornom delu, kao što će akademije umetnosti i fakulteti fizičke kulture tražiti proveru sklonosti i sposobnosti za svoje programe. Izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju propisano je da se fakulteti 31. avgusta ove godine izjasne šta je potrebno da bi se upisao određeni smer. Prema analizi koju smo radili, u ovom trenutku imamo preko 100.000 mesta na visokoškolskim ustanovama, a generaciju koja može da ih upiše čini 55.000 mladih. Predlog je da se opšti uspeh vrednuje 40-60%, ali budući da fakulteti uživaju autonomiju, oni će propisati i odnos bodova. Dogovor je da univerzitetski profesori iz baze pitanja za sve opšteobrazovne predmete, koja će ove godine biti javno dostupna, izaberu zadatke i isprobaju ih na ovogodišnjem prijemnom ispitu – dodao je Blagojević.

Prema njegovim rečima, proba državne mature najverovatnije će biti organizovana u martu 2023, kada će biti testiran i ceo operativni sistem, a generalna proba u martu 2024, dok je prva državna matura planirana za jun 2024.    S. Milačić