Отворена питања у вези са државном матуром

Како је у овој етапи пројекта најважније проверити концепт обавезног дела „испита зрелости”, српски језик и књижевност полагаће сви, а математику средњошколци који је слушају више од два часа недељно, док ће гимназијалци бирати још један општеобразовни предмет, за који ових дана Министарству просвете пристижу електронске пријаве. Заказани термин је 5–7. априла, с тим да је 8. април резервни дан који ће бити искоришћен у зависности од комбинације тестова, рекао је заменик министра просвете за средњошколско образовање и образовање одраслих Милош Благојевић на вебинару „Двапут мери: друга провера концепта државне матуре”. За ученике из 57 школа чији профили немају стандард квалификација такође су припремљена питања која би се могла наћи на државној матури, док остали не треба да пилотирају стручни део.

– Битно је напоменути да се стручни испит већ спроводи у средњим стручним школама чији образовни профили имају стандард квалификација – додао је Благојевић. – Разлика је у томе што се спроводи само на школском нивоу и са мањим одступањима, пре свега у терминима, али у тренутку када будемо увели државну матуру, полагање ће бити истовремено, под истим условима.

Сврха другог пилотирања није само да провери форму задатака и функционисање читавог система. Она је такође велики тест из систематизације градива које се обрађује током четири године, те прилика да се награде ученици који га добро ураде, додаје Благојевић, уз напомену да је то само препорука за наставнике, и то у случајевима када би резултати повисили закључну оцену.

– Имамо неколико отворених питања. Нас у овом тренутку занима обавезни део, који се мора положити – напоменуо је Благојевић. – Разматра се неколико опција у погледу прага пролазности, што ћемо разрешити у скорије време. Један од предлога је да праг буде емпријски, по узору на друге државе, те да га у првој години имплементације немамо. То би значило да ћемо тек након анализе резултата прописати када се испит може сматрати положеним. Садашњим правилницима прописано је да, уколико неко не положи у јуну, може покушати у августу или следеће године, с тим да се прича треба ли увести још један, рецимо јануарски рок. Општеобразовни предмети требало би да се полажу четири сата. Добили смо сугестије да је период предугачак и да је 40 задатака превише, поготово ако морате да полажете у континуитету неколико дана.

У фокусу јавности је такође проходност ка високошколским институцијама, те се потеже питање треба ли информисати родитеље приликом уписа у средње стручне школе да је пут њихове деце до вишег образовања знатно тежи.

– У разговорима са факултетима сазнајемо да ће за већину бити довољан обавезан део државне матуре, а додатну селекцију тражиће најпопуларнији: електротехнички, ФОН и медицински, за који ће вероватно бити потребно положити и један или два предмета у изборном делу, као што ће академије уметности и факултети физичке културе тражити проверу склоности и способности за своје програме. Изменама и допунама Закона о високом образовању прописано је да се факултети 31. августа ове године изјасне шта је потребно да би се уписао одређени смер. Према анализи коју смо радили, у овом тренутку имамо преко 100.000 места на високошколским установама, а генерацију која може да их упише чини 55.000 младих. Предлог је да се општи успех вреднује 40-60%, али будући да факултети уживају аутономију, они ће прописати и однос бодова. Договор је да универзитетски професори из базе питања за све општеобразовне предмете, која ће ове године бити јавно доступна, изаберу задатке и испробају их на овогодишњем пријемном испиту – додао је Благојевић.

Према његовим речима, проба државне матуре највероватније ће бити организована у марту 2023, када ће бити тестиран и цео оперативни систем, а генерална проба у марту 2024, док је прва државна матура планирана за јун 2024.    С. Милачић