Otkriven spomenik heroju sa Košara (video)

Spomenik su otkrili majka poginulog Cerne - Kata Cerna i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je i položio venac na spomenik, intonirana je himna Bože pravde...



Vence i cveće položili su ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, načelnik Generalštaba general Ljubiša Diković, diplomatski predstavnici Belorusije, Kipra, Katara, Venecuele, Mjanmara, Kube i Mađarske i predstavnici boračkih organizacija



Napad pripadnika OVK bio je silovit i OVK je zauzela karaulu, ali nije uspela da dublje prodre na Kosovo i Metohiju, što je bio osnovni cilj napada. 



Vojska Jugoslavije imala je 108 poginulih, a OVK više od 200.



Proleća 1999, na svega stotinak graničara udarili su teroristi OVK, tako i pripadnici regularne albanske vojske i NATO snaga.



Agresori su takođe na raspolaganju imali 24 helikoptera tipa Apač, 30 tenkova, 24 oklopna transportera i 24 višecevnih bačača i 67 dana su dejstvovali na naše vojnike.



U odbrani granice od tog, daleko nadmoćnijeg neprijatelja, život je izgubilo 108 pripadnika vojske Jugoslavije.



Karaulu Košare napala je operativna grupa “Jastreb”, iz sastava NATO snaga, koja je brojala oko 5.000 ljudi, uz oko 5.000 pripadnika OVK, kao i pripadnike regularne albanske vojske, a u njihovom sastavu bili su i helikopteri “Apač”, “Blek hok”, avioni “A10 Tanderbolt”, koji su sručili vatru na našu 125. motorizovanu brigadu



Spomenik je podignut na inicijativu Saveza boračkih organizacija Srbije 

Karaula je locirana na obroncima Prokletija, nedaleko od Đakovice i Dečana.



U tom trenutku na frontu je bilo nešto više od 100 pripadnika graničnih jedinica VJ a zbog žestokih napada iz vazduha, ali i diverzija OVK, veća pomoć nije mogla odmah da stigne.



Posle pada karaule, stiglo je pojačanje od više stotina pripadnika Vojske Jugoslavije iz pešadijskih i specijalnih jedinica, tako da je linija fronta stabilizovana 19. aprila i nije bilo većih pomeranja do kraja rata.



Prisluškivanjem radio veza Vojska Jugoslavije je ustanovila da su artiljeriju i minobacače, veoma precizno navodili ljudi koji su govorili italijanski i francuski. 



Izviđači su na neprijateljskim uniformama viđali italijanske, francuske, turske, britanske i oznake Armije BiH sa ljiljanima.



Svest da ukoliko padne linija fronta na Košarama, kreću mnogo ozbiljniji sukobi sa OVK i NATO, sa neizvesnim krajem, držala je moral na visokom nivou. 



Vojska Jugoslavije je često išla u napade po ledenoj kiši, mrazu, magli i snegu dubine jedan metar i branila svaki položaj do poslednjeg trenutka - što je dodatno uticalo na pad morala kod neprijatelja.



Cilj napadača, OVK, NATO-a i albanske vojske bio je da se prodre u Metohiju i da se snage Vojske Jugoslavije, do tada maskirane i dobro sakrivene, nateraju na otvorenu borbu u kojoj bi do izražaja došla tehnološka prednost NATO avijacije.



Glavninu graničnih jedinica na Košarama pre bitke činili su vojnici na redovnom odsluženju vojnog roka koji su služili vojsku od marta 1998. godine i imali su uglavnom po 19 ili 20 godina, a u bici za Košare u redovima VJ borio se veliki broj dobrovoljaca iz zemlje i inostranstva. 



Bitka za Košare je zvanično završena 14. juna 1999. godine, kada se Vojska Jugoslavije na osnovu Kumanovskog sporazuma sa snagama KFOR-a povukla sa Košara. 

Tibor se hrabar rodio i hrabar umro

Kata Cerni, majka Tibora Cerne rekla je da su njen sin i njegovi drugovi, saborci, i poginuli i preživeli, dali sve od sebe da bi sačuvali to što je trebalo i apelovala na državu da vodi računa o njima, njihovim porodicama, svojoj vojsci i mladim vojnicima.



Ona je kazala je da joj je posebno drago što danas vidi saborce svog sina, što je imala prilike da sa njima razgovara o trenucima koje je Tibor proveo sa njima.



“Na spomeniku je Tibor veoma ozbiljan, a teško mi je da ga takvog lika prizovem kada zažmurim. Uvek je bio veseo i bio je hrabar kada se rodio i mislim da je bio hrabar kada je umro”, rekla je Kata Cerna.



U suzama ona se zahvalila svima koji su omogućili podizanje spomenika i zamolila državu da vodi računa o borcima sa Košara da se ne desi da su život dali džabe.



“Takođe vodite računa i o onima koji su ostali živi, pomozite im da mogu da školuju decu, nađu posao. Toliko su zaslužili”, poručila je ona. 



“Za budućnost bih poručila da vi generali idete napred, a naša deca za vama”, zaključila je Kata Cerna na ceremoniji.

Kad je pao, Cerna je rekao: Za ovu zemlju vredi ginuti

- Tibor Cerna bio je jedan od 108 "srpskih Obilića", heroja sa Košara, koji će živeti u nama dok god smo mi živi i dok god budemo pričali o njihovim herojskim pogibijama, poručio je danas preživeli borac sa Košara Vojislav Vukašinović.



On je, na svečanoj ceremoniji otkrivanja spomenika jednom od heroja s Košara, Tiboru Cerni, u Kovačici, rekao da se 18 godina čekalo da se podigne prvo spomen obeležje - prvom među jednakima, heroju Tiboru Cerni.



Ispričao je jedan događaj kroz koji se, kako kaže, prepoznaju svi heroji sa Košara. 



"Tibor je duže vreme bio u rovu sa drugarima, saborcima. Tukao ih je neprijateljski snajper kojeg nisu mogli da eliminišu. Nešto je moralo da se preduzme. Rekao im je šta će uraditi - ustao je da bi ga snajper pogodio, a naš vojnik je otkrio neprijatelja i eliminisao ga", rekao je Vukašinović.



Kako je dodao, prvi metak nije pogodio Černu, ali drugi jeste.



"Posle drugog je pao i rekao: ''Za ovu zemlju vredi ginuti''", rekao je Vukašinović.



On je dodao da se nada da će i ostali heroji u bliskoj budućnosti dobiti centralni spomenik, gde ćemo moći da se uz najviše državne počasti poklonimo svim žrtvama.



"Molim vas da nikada ne zaboravite heroje, njihove majke, porodice, heroje invalide koji su ostavili delove svojih tela na vrletima Prokletija, pa i srpske ratnike koji se danas, a ni tada se nisu, osvrtali prema sili koja ih napada, već prema svetinji koju brane", podvukao je on.



"Znali su da je iza njih Pećka partijaršija, Visoki Dečani, da su iza njih njihove majke, sestre...", rekao je Vukašinović.



On je zahvalio opštini Kovačica i svim državnim institucijama koje su omogućile da se podigne spomenik.



"Živeli besmrtni heroji, živela Srbija", zaključio je Vukašinović.

Vučić: Nikad toliko nas nije dugovalo toliko malom broju

- Nikada toliko mnogo nas nije dugovalo toliko beskrajno mnogo tako malenom broju njih, izjavio je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić na otkrivanju spomenika Tiboru Cerni, jednom od 108 heroja, pripadnika Vojske Jugoslavije, koji su 1999. stradali u odbrani karaule Košare na granici sa Albanijom.



Vučić je, na svečanoj ceremoniji u Debeljači, gde je Cerna živeo, zahvalio stradalim borcima sa Košara za sve što su učinili za svoju otadžbinu.



"Mi, građani Srbije, neretko mislimo da je sloboda jednom zauvek data i ponekad zaboravimo na dug prema onima koji su slobodu sačuvali i nisu žalili život za budućnost naše otadžbine", rekao je Vučić.



On je ukazao na činjenicu da je 108 vojnika stradalo da bi sačuvalo naše živote.



"Na Košarama ih je bilo 108 mrtvih, položenih života za sve naše, prekinutih sudbina da bismo mi danas imali svoju. Tibor Cerna, nad čijom bistom stojimo, jedan je od 108 kojima dugujemo", rekao je Vučić.

Predsednik je podvukao da nije moguće reći koliki je dug prema stradalom Cerni, jer je poginuo u 21. godini i zato što je, kako je rekao, imao 20 miliona neostvarenih mogućnosti, snova, planova, koje je položio za sve nas.



"I to mu dugujemo, sve snove i mogućnosti. Njegov nedoživljeni život koji nam je dao, naš je dug", istakao je Vučić.



Kako je rekao, Cerna je 28. aprila 1999, uradio nešto što pravi razliku između čoveka i junaka, što deli običan od velikog života, i što čini da smrt ne bude kraj, već početak večnosti.



"Stao je pred metak i izgovorio najveću rečenicu tog malog, prljavog i neopisivo strašnog rata koji nam je agresor nametnuo. Rekao je ''Za ovu zemlju vredi umreti'' i uradio je to, umro je za svoju zemlju i svakoga od nas", rekao je Vučić.



Predsednik je dodao da je istorija Srbije prepuna slavnih bitaka i pobeda koje su u velikoj meri doprinele da naša zemlja postane slobodna, nezavisna i poštovana u svetu, u koju je svaki gost dobrodošao i u kojoj narod zna da ceni slobodu više od svega, znajući koliko je žrtava za nju palo.