Откривен споменик хероју са Кошара (видео)

Споменик су открили мајка погинулог Церне - Ката Церна и председник Србије Александар Вучић, који је и положио венац на споменик, интонирана је химна Боже правде...



Венце и цвеће положили су министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, начелник Генералштаба генерал Љубиша Диковић, дипломатски представници Белорусије, Кипра, Катара, Венецуеле, Мјанмара, Кубе и Мађарске и представници борачких организација



Напад припадника ОВК био је силовит и ОВК је заузела караулу, али није успела да дубље продре на Косово и Метохију, што је био основни циљ напада. 



Војска Југославије имала је 108 погинулих, а ОВК више од 200.



Пролећа 1999, на свега стотинак граничара ударили су терористи ОВК, тако и припадници регуларне албанске војске и НАТО снага.



Агресори су такође на располагању имали 24 хеликоптера типа Апач, 30 тенкова, 24 оклопна транспортера и 24 вишецевних бачача и 67 дана су дејствовали на наше војнике.



У одбрани границе од тог, далеко надмоћнијег непријатеља, живот је изгубило 108 припадника војске Југославије.



Караулу Кошаре напала је оперативна група “Јастреб”, из састава НАТО снага, која је бројала око 5.000 људи, уз око 5.000 припадника ОВК, као и припаднике регуларне албанске војске, а у њиховом саставу били су и хеликоптери “Апач”, “Блек хок”, авиони “А10 Тандерболт”, који су сручили ватру на нашу 125. моторизовану бригаду



Споменик је подигнут на иницијативу Савеза борачких организација Србије 

Караула је лоцирана на обронцима Проклетија, недалеко од Ђаковице и Дечана.



У том тренутку на фронту је било нешто више од 100 припадника граничних јединица ВЈ а због жестоких напада из ваздуха, али и диверзија ОВК, већа помоћ није могла одмах да стигне.



После пада карауле, стигло је појачање од више стотина припадника Војске Југославије из пешадијских и специјалних јединица, тако да је линија фронта стабилизована 19. априла и није било већих померања до краја рата.



Прислушкивањем радио веза Војска Југославије је установила да су артиљерију и минобацаче, веома прецизно наводили људи који су говорили италијански и француски. 



Извиђачи су на непријатељским униформама виђали италијанске, француске, турске, британске и ознаке Армије БиХ са љиљанима.



Свест да уколико падне линија фронта на Кошарама, крећу много озбиљнији сукоби са ОВК и НАТО, са неизвесним крајем, држала је морал на високом нивоу. 



Војска Југославије је често ишла у нападе по леденој киши, мразу, магли и снегу дубине један метар и бранила сваки положај до последњег тренутка - што је додатно утицало на пад морала код непријатеља.



Циљ нападача, ОВК, НАТО-а и албанске војске био је да се продре у Метохију и да се снаге Војске Југославије, до тада маскиране и добро сакривене, натерају на отворену борбу у којој би до изражаја дошла технолошка предност НАТО авијације.



Главнину граничних јединица на Кошарама пре битке чинили су војници на редовном одслужењу војног рока који су служили војску од марта 1998. године и имали су углавном по 19 или 20 година, а у бици за Кошаре у редовима ВЈ борио се велики број добровољаца из земље и иностранства. 



Битка за Кошаре је званично завршена 14. јуна 1999. године, када се Војска Југославије на основу Кумановског споразума са снагама КФОР-а повукла са Кошара. 

Тибор се храбар родио и храбар умро

Ката Церни, мајка Тибора Церне рекла је да су њен син и његови другови, саборци, и погинули и преживели, дали све од себе да би сачували то што је требало и апеловала на државу да води рачуна о њима, њиховим породицама, својој војсци и младим војницима.



Она је казала је да јој је посебно драго што данас види саборце свог сина, што је имала прилике да са њима разговара о тренуцима које је Тибор провео са њима.



“На споменику је Тибор веома озбиљан, а тешко ми је да га таквог лика призовем када зажмурим. Увек је био весео и био је храбар када се родио и мислим да је био храбар када је умро”, рекла је Ката Церна.



У сузама она се захвалила свима који су омогућили подизање споменика и замолила државу да води рачуна о борцима са Кошара да се не деси да су живот дали џабе.



“Такође водите рачуна и о онима који су остали живи, помозите им да могу да школују децу, нађу посао. Толико су заслужили”, поручила је она. 



“За будућност бих поручила да ви генерали идете напред, а наша деца за вама”, закључила је Ката Церна на церемонији.

Кад је пао, Церна је рекао: За ову земљу вреди гинути

- Тибор Церна био је један од 108 "српских Обилића", хероја са Кошара, који ће живети у нама док год смо ми живи и док год будемо причали о њиховим херојским погибијама, поручио је данас преживели борац са Кошара Војислав Вукашиновић.



Он је, на свечаној церемонији откривања споменика једном од хероја с Кошара, Тибору Церни, у Ковачици, рекао да се 18 година чекало да се подигне прво спомен обележје - првом међу једнакима, хероју Тибору Церни.



Испричао је један догађај кроз који се, како каже, препознају сви хероји са Кошара. 



"Тибор је дуже време био у рову са другарима, саборцима. Тукао их је непријатељски снајпер којег нису могли да елиминишу. Нешто је морало да се предузме. Рекао им је шта ће урадити - устао је да би га снајпер погодио, а наш војник је открио непријатеља и елиминисао га", рекао је Вукашиновић.



Како је додао, први метак није погодио Черну, али други јесте.



"После другог је пао и рекао: ''За ову земљу вреди гинути''", рекао је Вукашиновић.



Он је додао да се нада да ће и остали хероји у блиској будућности добити централни споменик, где ћемо моћи да се уз највише државне почасти поклонимо свим жртвама.



"Молим вас да никада не заборавите хероје, њихове мајке, породице, хероје инвалиде који су оставили делове својих тела на врлетима Проклетија, па и српске ратнике који се данас, а ни тада се нису, освртали према сили која их напада, већ према светињи коју бране", подвукао је он.



"Знали су да је иза њих Пећка партијаршија, Високи Дечани, да су иза њих њихове мајке, сестре...", рекао је Вукашиновић.



Он је захвалио општини Ковачица и свим државним институцијама које су омогућиле да се подигне споменик.



"Живели бесмртни хероји, живела Србија", закључио је Вукашиновић.

Вучић: Никад толико нас није дуговало толико малом броју

- Никада толико много нас није дуговало толико бескрајно много тако маленом броју њих, изјавио је данас председник Србије Александар Вучић на откривању споменика Тибору Церни, једном од 108 хероја, припадника Војске Југославије, који су 1999. страдали у одбрани карауле Кошаре на граници са Албанијом.



Вучић је, на свечаној церемонији у Дебељачи, где је Церна живео, захвалио страдалим борцима са Кошара за све што су учинили за своју отаџбину.



"Ми, грађани Србије, неретко мислимо да је слобода једном заувек дата и понекад заборавимо на дуг према онима који су слободу сачували и нису жалили живот за будућност наше отаџбине", рекао је Вучић.



Он је указао на чињеницу да је 108 војника страдало да би сачувало наше животе.



"На Кошарама их је било 108 мртвих, положених живота за све наше, прекинутих судбина да бисмо ми данас имали своју. Тибор Церна, над чијом бистом стојимо, један је од 108 којима дугујемо", рекао је Вучић.

Председник је подвукао да није могуће рећи колики је дуг према страдалом Церни, јер је погинуо у 21. години и зато што је, како је рекао, имао 20 милиона неостварених могућности, снова, планова, које је положио за све нас.



"И то му дугујемо, све снове и могућности. Његов недоживљени живот који нам је дао, наш је дуг", истакао је Вучић.



Како је рекао, Церна је 28. априла 1999, урадио нешто што прави разлику између човека и јунака, што дели обичан од великог живота, и што чини да смрт не буде крај, већ почетак вечности.



"Стао је пред метак и изговорио највећу реченицу тог малог, прљавог и неописиво страшног рата који нам је агресор наметнуо. Рекао је ''За ову земљу вреди умрети'' и урадио је то, умро је за своју земљу и свакога од нас", рекао је Вучић.



Председник је додао да је историја Србије препуна славних битака и победа које су у великој мери допринеле да наша земља постане слободна, независна и поштована у свету, у коју је сваки гост добродошао и у којој народ зна да цени слободу више од свега, знајући колико је жртава за њу пало.