Oplovio Tisu loveći plastiku

I pored dugog putovanja koje je za cilj imalo da se utvrdi količina plastičnog otpada u i oko Tise, njegov bi dolazak verovatno ostao neprimećen, ali retko ko se juče na Dunavcu nije okrenuo za živopisno obučenim veslačem na čamcu napravljenom od - plastičnih flaša.

- Imao sam malih problema pri ulasku u Srbiju, pošto nisam mogao da pređem granicu našim brodom „Peti“, pošto nije registrovan. Onda sam biciklom došao do Kanjiže, gde sam upoznao jedan bračni par koji mi je pomogao da naparavim ovaj čamac - objasnio je Čanad Ivanfi poreklo nesvakidašnjeg plovila.

Kao član nevladine organizacije „Plastični kup Tise“, Čanad i njegov kolega Atila David Molnar, u Novi Sad nisu stigli samo vodom, već su dovezli i svoju „Laboratoriju plastičnih pirata“, gde se prikupljena plastika pretvara u nove i, uglavnom, korisne predmete. Njihova organizacija već 10 godina organizuje takmičenje u čišćenju Tise od plastičnog otpada, edukuje najmlađe, a sada je, u saradnji sa Departmanom za inženjerstvo zaštite životne sredine Fakulteta tehničkih nauka, stigla u Novi Sad, gde ostaje još u subotu.

- Počeli smo prvo sa takmičenjima čamaca napravljenih od otpada. Zatim je to preraslo u „Kup plastike“, da bismo sada došli do međunarodnog projekta čišćenja reka. Naša „Laborotarija plastike“ bila je s nama u svim državama kroz koje Tisa teče: Ukrajini, Rumuniji, Mađarskoj, Slovačkoj i Srbiji. To nam je pokazna učionica za školsku decu, gde mogu da vide kako meljemo, recikliramo i pretapamo plastiku u nove korisne stvari - pojašnjava Atila Molnar.

Svi oni koji učestvuju u ekološkim aktivnostima ove družine, čija je centrala i postrojenje za reciklažu u Kiškereu na Tisi u Mađarskoj, sebe nazivaju „plastičnim piratima“. A da je potreba za ovakvim vidom brige o prirodi potrebna, potvrđuje i kapetan Čanad.

- Tisa je čista sve do prvog sela u Karpatima, a ono nije daleko od izvora. Odatle, pa sve do ušća, postoji zagađenost plastičnim otpadom. Mobilnim telefonom sam beležio količinu plastike u i oko reke, ali je jako teško proceniti ukupnu zagađenost. U Mađarskoj, na svakom kilometru Tise ima nekoliko tona plastičnog otpada - u pitanju su hiljade tona samo na mađarskom delu reke, koji je dug 600 kilometara - kaže Čanad Ivanfi.

Kako ukazuje, na Tisi je puno plastike, ali tu pomaže nekoliko brana na ovo reci, koje filtriraju taj otpad. Njegov 1.000 klimetara dug put, ističe Čanad, uverio ga je da ljudi duž Tise, bez obzira na državu, zagađenost plastikom uzimaju zdravo za gotovo. To potvrđuje i Molnar.

- Kada smo pre deceniju počeli s „Kupom plastike“, ljudima je bilo normalno da plastika plovi rekom. Počeli smo da snimamo kratke priloge, da kačimo na internet i sada se menja percepcija ljudi. Imamo veliku podršku privrede, lokalnih vlasti, nevladinih organizacija... - navodi Molnar.

S druge strane, Ivanfi, koji je s Karpata krenuo prvo peške, pa čamcem za rafting, onda čunom od reciklirane plastike, te brodićem „Peti“ kojim je kupio otpad po Tisi kroz Mađarsku i na kraju, pomenutim čamcem od plastičnih flaša ispunjenih sirćetom i sodom bikarbonom zbog čvrstine, kaže da ima nade za budućnost Tise.

- Ljudi s Tise su slični, duž celog njenog toka. Poslednjih godina vidi se napredak u međunarodnoj saradnji i to daje nadu. Za Tisu bi možda bilo bolje da je međunarodna plovna reka, kako bi se ljudi lakše kretali. Sada je izdeljena na delove, branama i granicama. Ni ljudi ne mogu da je prođu iz jednog cuga, ali ni riba, pošto određeni broj brana nema prepuste za ribu - ističe Ivanfi.

Za kraj, Ivanfi kaže da mu je putovanje Tisom ostavilo lepu uspomenu - čitavu mapu reke u glavi, sa svim promenama koju ova reka doživljava kada se, visoko u ukrajinskom delu Karpata, susretnu Crna i Bela Tisa kod gradića Rahiva. Ostaje žal, što Tisa mnogima u Potisju predstavlja prepreku, umesto vodeni put i ilustruje to podatkom da je pre dvecenije bilo turističkih brodova izeđu Kanjiže i Segedina, ali da ih sada više nema. Doduše, Slovaci još putuju brodom do Tokaja, što, kaže Ivanfi, znači da je izvodljivo.

„Plastični pirati“ sa svojom laboratorijom još danas su u Novom Sadu u JK „Vojvodina“ na Sunčanom keju i radi su da pokažu šta je sve moguće učiniti s plastikom izvađenom iz reke.

S. Krstić