Опловио Тису ловећи пластику

И поред дугог путовања које је за циљ имало да се утврди количина пластичног отпада у и око Тисе, његов би долазак вероватно остао непримећен, али ретко ко се јуче на Дунавцу није окренуо за живописно обученим веслачем на чамцу направљеном од - пластичних флаша.

- Имао сам малих проблема при уласку у Србију, пошто нисам могао да пређем границу нашим бродом „Пети“, пошто није регистрован. Онда сам бициклом дошао до Кањиже, где сам упознао један брачни пар који ми је помогао да напаравим овај чамац - објаснио је Чанад Иванфи порекло несвакидашњег пловила.

Као члан невладине организације „Пластични куп Тисе“, Чанад и његов колега Атила Давид Молнар, у Нови Сад нису стигли само водом, већ су довезли и своју „Лабораторију пластичних пирата“, где се прикупљена пластика претвара у нове и, углавном, корисне предмете. Њихова организација већ 10 година организује такмичење у чишћењу Тисе од пластичног отпада, едукује најмлађе, а сада је, у сарадњи са Департманом за инжењерство заштите животне средине Факултета техничких наука, стигла у Нови Сад, где остаје још у суботу.

- Почели смо прво са такмичењима чамаца направљених од отпада. Затим је то прерасло у „Куп пластике“, да бисмо сада дошли до међународног пројекта чишћења река. Наша „Лаборотарија пластике“ била је с нама у свим државама кроз које Тиса тече: Украјини, Румунији, Мађарској, Словачкој и Србији. То нам је показна учионица за школску децу, где могу да виде како мељемо, рециклирамо и претапамо пластику у нове корисне ствари - појашњава Атила Молнар.

Сви они који учествују у еколошким активностима ове дружине, чија је централа и постројење за рециклажу у Кишкереу на Тиси у Мађарској, себе називају „пластичним пиратима“. А да је потреба за оваквим видом бриге о природи потребна, потврђује и капетан Чанад.

- Тиса је чиста све до првог села у Карпатима, а оно није далеко од извора. Одатле, па све до ушћа, постоји загађеност пластичним отпадом. Мобилним телефоном сам бележио количину пластике у и око реке, али је јако тешко проценити укупну загађеност. У Мађарској, на сваком километру Тисе има неколико тона пластичног отпада - у питању су хиљаде тона само на мађарском делу реке, који је дуг 600 километара - каже Чанад Иванфи.

Како указује, на Тиси је пуно пластике, али ту помаже неколико брана на ово реци, које филтрирају тај отпад. Његов 1.000 климетара дуг пут, истиче Чанад, уверио га је да људи дуж Тисе, без обзира на државу, загађеност пластиком узимају здраво за готово. То потврђује и Молнар.

- Када смо пре деценију почели с „Купом пластике“, људима је било нормално да пластика плови реком. Почели смо да снимамо кратке прилоге, да качимо на интернет и сада се мења перцепција људи. Имамо велику подршку привреде, локалних власти, невладиних организација... - наводи Молнар.

С друге стране, Иванфи, који је с Карпата кренуо прво пешке, па чамцем за рафтинг, онда чуном од рециклиране пластике, те бродићем „Пети“ којим је купио отпад по Тиси кроз Мађарску и на крају, поменутим чамцем од пластичних флаша испуњених сирћетом и содом бикарбоном због чврстине, каже да има наде за будућност Тисе.

- Људи с Тисе су слични, дуж целог њеног тока. Последњих година види се напредак у међународној сарадњи и то даје наду. За Тису би можда било боље да је међународна пловна река, како би се људи лакше кретали. Сада је издељена на делове, бранама и границама. Ни људи не могу да је прођу из једног цуга, али ни риба, пошто одређени број брана нема препусте за рибу - истиче Иванфи.

За крај, Иванфи каже да му је путовање Тисом оставило лепу успомену - читаву мапу реке у глави, са свим променама коју ова река доживљава када се, високо у украјинском делу Карпата, сусретну Црна и Бела Тиса код градића Рахива. Остаје жал, што Тиса многима у Потисју представља препреку, уместо водени пут и илуструје то податком да је пре двеценије било туристичких бродова изеђу Кањиже и Сегедина, али да их сада више нема. Додуше, Словаци још путују бродом до Токаја, што, каже Иванфи, значи да је изводљиво.

„Пластични пирати“ са својом лабораторијом још данас су у Новом Саду у ЈК „Војводина“ на Сунчаном кеју и ради су да покажу шта је све могуће учинити с пластиком извађеном из реке.

С. Крстић