Okrugli sto o uticaju pandemije koronavrusa na mentalno zdravlje

U okviru svojih predavanja, predstavnici Instituta za javno zdravlje Vojvodine, Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Centra “Srce” i Psihijatrijske ordinacije “Baračkov” su iz više uglova izneli stavove o situaciji u kojoj su se ljudi našli tokom poslednje dve godine.

“Institut za javno zdravlje Vojvodine je, u saradnji sa podružnicom Društva psihologa Srbije za Južnobački okrug, pokrenuo inicijativu „Mentalno zdravlje u doba korone“, u okviru koje su pokrenute razne aktivnosti, a do danas je opstalo besplatno psihološko savetovalište koje funkcioniše putem mejla i četa,– istakla je master psihološkinja Centra za promociju zdravlja Instituta za javno zdravlje Vojvodine Marija Rosandić.”Prema našoj evidenciji, najveći broj poziva bio je upućen tokom vanrednog stanja 2020. godine, kada je onlajn oblik podrške bio jedini dostupan, dok su danas savetovališta uživo dostupna“.

Povećan broj mentalnih poremećaja definitivno je povezan sa pandemijom kovida, potvrdio je psihijatar dr Nebojša Baračkov u okviru predavanja „Psihijatrijske posledice infekcije kovida-19“.

Pojačan stres posebno kod zdravstvenih radnika

Profesor psihologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu dr Marija Zotović Kostić naglasila je činjenicu da su zdravstveni radnici bili izloženi brojnim izazovima jer je pandemija bila nepoznanica za sve.

„Pojačan stres pogotovo je bio izražen kod zdravstvenih radnika koji su imali povećan obim posla, nošenje zaštitne opreme, brigu za zdravlje svoje porodice od koje su bili razdvojeni...“, rekla je prof. dr Zotović. „Sve su to uslovi koji doprinose pojačanom stresu i mogućnosti izgaranja na radu. Na osnovu teorija i znanja od prethodnih sličnih situacija, možemo da potvrdimo da je nivo stresa u međuvremenu, nažalost, samo povećan.

“To je bilo i očekivano jer svaka epidemija, pogotovo pandemija, mora u četvrtom talasu da pokaže znake mentalnih poremećaja, Očekivali smo to još od starta, a za sada još nismo ni na kraju”, navodi dr Baračkov. “Prema istraživanju iz Amerike, povećana je i upotreba antidepresiva. U periodu izolacije najviše je bilo depresivnih poremećaja, a nakon toga porastao je broj anksioznih poremećaja, odnosno strahova, što je posledica širenja vesti o velikom broju umrlih. Bez obzira na to da li je neko imao kovid, pogođeni smo svi“.

Psiholog u penziji i volonter Udruženja “Prevent” i Centra “Srce” Jovanka Stanković Lozo održala je predavanje na temu „Centar Srce – emocionalna podrška i prevencija samoubistava tokom pandemije“.

„Promena u smislu naših pozivara kojima je potrebna mentalna podrška ogleda se u činjenici da je tokom pandemije njihov broj porastao za 25 odsto“, pojasnila je Jovanka Stanković Lozo. „Naš način rada nije se promenio. Tu smo za sve, pružamo im emocionalnu podršku, ali ne dajemo savete, a pandemija je samo intenzivirala postojeće probleme. Jedno od naših najvažnijih gesla je „Razgovor pomaže“. Samoubistvo je posebno teška tema, ljudi generalno nisu dovoljno pripremljeni da o tome razgovaraju i vrlo često čak i nečiji nagoveštaji ne budu pravilno i ozbiljno shvaćeni. Da li pomažemo ljudima? Vrlo često imamo dirljiv „fidbek“ od njih, ali naš razgovor sa njima nije usmeren na pritisak da njima mora biti bolje. U redu je i to, a samim tim što su razgovarali sa nekim, što ih neko nije osudio, već im možda i probudio svest da pomognu sebi, bolje je“.

Okrugli sto realizovalo je Udruženje „Remiks“, u saradnji sa Institutom za javno zdravlje Vojvodine i Udruženjem „Prevent“, pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja Republike Srbije i Globalnog fonda za borbu protiv side, tuberkuloze i malarije.

Tekst i foto: B. Pavković