Округли сто о утицају пандемије коронавруса на ментално здравље

У оквиру својих предавања, представници Института за јавно здравље Војводине, Филозофског факултета у Новом Саду, Центра “Срце” и Психијатријске ординације “Барачков” су из више углова изнели ставове о ситуацији у којој су се људи нашли током последње две године.

“Институт за јавно здравље Војводине је, у сарадњи са подружницом Друштва психолога Србије за Јужнобачки округ, покренуо иницијативу „Ментално здравље у доба короне“, у оквиру које су покренуте разне активности, а до данас је опстало бесплатно психолошко саветовалиште које функционише путем мејла и чета,– истакла је мастер психолошкиња Центра за промоцију здравља Института за јавно здравље Војводине Марија Росандић.”Према нашој евиденцији, највећи број позива био је упућен током ванредног стања 2020. године, када је онлајн облик подршке био једини доступан, док су данас саветовалишта уживо доступна“.

Повећан број менталних поремећаја дефинитивно је повезан са пандемијом ковида, потврдио је психијатар др Небојша Барачков у оквиру предавања „Психијатријске последице инфекције ковида-19“.

Појачан стрес посебно код здравствених радника

Професор психологије на Филозофском факултету у Новом Саду др Марија Зотовић Костић нагласила је чињеницу да су здравствени радници били изложени бројним изазовима јер је пандемија била непознаница за све.

„Појачан стрес поготово је био изражен код здравствених радника који су имали повећан обим посла, ношење заштитне опреме, бригу за здравље своје породице од које су били раздвојени...“, рекла је проф. др Зотовић. „Све су то услови који доприносе појачаном стресу и могућности изгарања на раду. На основу теорија и знања од prеthodnih сличних ситуација, можемо да потврдимо да је ниво стреса у међувремену, нажалост, само повећан.

“То је било и очекивано јер свака епидемија, поготово пандемија, мора у четвртом таласу да покаже знаке менталних поремећаја, Очекивали смо то још од старта, а за сада још нисмо ни на крају”, наводи др Барачков. “Према истраживању из Америке, повећана је и употреба антидепресива. У периоду изолације највише је било депресивних поремећаја, а након тога порастао је број анксиозних поремећаја, односно страхова, што је последица ширења вести о великом броју умрлих. Без обзира на то да ли је неко имао ковид, погођени смо сви“.

Психолог у пензији и волонтер Удружења “Превент” и Центра “Срце” Јованка Станковић Лозо одржала је предавање на тему „Центар Срце – емоционална подршка и превенција самоубистава током пандемије“.

„Промена у смислу наших позивара којима је потребна ментална подршка огледа се у чињеници да је током пандемије њихов број порастао за 25 одсто“, појаснила је Јованка Станковић Лозо. „Наш начин рада није се променио. Ту смо за све, пружамо им емоционалну подршку, али не дајемо савете, а пандемија је само интензивирала постојеће проблеме. Једно од наших најважнијих гесла је „Разговор помаже“. Самоубиство је посебно тешка тема, људи генерално нису довољно припремљени да о томе разговарају и врло често чак и нечији наговештаји не буду правилно и озбиљно схваћени. Да ли помажемо људима? Врло често имамо дирљив „фидбек“ од њих, али наш разговор са њима није усмерен на притисак да њима мора бити боље. У реду је и то, а самим тим што су разговарали са неким, што их неко није осудио, већ им можда и пробудио свест да помогну себи, боље је“.

Округли сто реализовало је Удружење „Ремикс“, у сарадњи са Институтом за јавно здравље Војводине и Удружењем „Превент“, под покровитељством Министарства здравља Републике Србије и Глобалног фонда за борбу против сиде, туберкулозе и маларије.

Текст и фото: Б. Павковић