Oko 60.000 obolelih od hroničnog reumatoidnog artritisa

Ukazano je na to da je hronični reumatioodni artritis autoimuna sistemska bolest koja najviše pogađa mlađu, radno aktivnu populaciju.

Reumatolog Predrag Ostojić sa Instituta za radiologiju Srbije naglasio je da je rano otkrivanje hroničnih artritisa od presudnog značaja za lečenje bolesti koje su, kako je rekao, u prve dve godine najagresivnije i najdestruktivnije po zglobove.

- Važno je da se dijagnoza postavi u prva tri meseca od pojave prvih tegoba. Ako tada počne, lečenje pacijenti uz adekvatnu terapiju mogu potpuno normalno da žive, ali ako se kasni, oštećenja mogu biti trajna - upozorio je Ostojić.

Kako je rekao, posle 10 godina neadekvatnog lečenja hroničnih artritisa oko 50 odsto pacijenata postaju trajno radno nesposobni, dok se kod onih koji još uvek mogu da rade produktivnost smanjuje za oko 25 odsto.

Ostojić je ukazao na to da se oboleli od HAR-a suočavaju i sa psihološkim problemima praćenim depresijom i anksioznošću, a većina njih je zavisna od svojih najbližih, što negativno utiče na odnos u porodici.

- Hronične artritise prate i razne “pridružene” bolesti, koje HAR mogu dodatno da pogoršavaju, poput dijabetesa, koronarne bolesti srca ili određenih maligniteta. Dakle, mnogo je razloga da se bolest što pre dijagnostikuje i počne s terapijom - naveo je Ostojić.

Postavljanje dijagnoze artritisa u Srbiji u proseku traje oko godinu dana, a razlozi za kasno dijagnostikovanje leže u nedovoljnoj edukovanosti pacijenata zbog koje odlažu posetu lekaru, kao i u činjenici da lekari opšte prakse često ne prepoznaju simptome artritisa, što uz nedovoljan broj reumatologa u našoj zemlji, situaciju čini još gorom.

Reumatiodni artrits načešće zagvata male zglobove šaka i stopala, ali se može javiti na bilo kom zglobu. Najjači bol pacijenti osećaju ujutru. Bol je praćen dugotrajnom ukočenošću šaka ili stipala, koja traje duže od pola sata. Bolest uglavnom počinje postepeno, ali se ponekad može javiti i naglo, kada zahvati više zglobova. Bol je praćen otokom što otežava pokretljivost. Ako se bolest ne leči adekvatno, reumatiodni artritis može da dovede do trajnog oštećenja zglobova.

Adekvatna terapija podrazumeva primenu antiinflamatornih lekova koji se koriste za smirivanje zapaljenja, dok se ne počne s upotrebom glavnog leka – metotreksata. Prema rečima Ostojića, za trećinu pacijeneta ti lekovi nisu dovoljni i neophodna je primena bioloških lekova kojih u Srbiji ima desetak.

Načelnica Klinike Institita za medicinu rada Srbije Branka Šuštran navela je da se kod najvećeg broja obolelih od HAR-a, koji u Institutu prolaze procenu radne sposobnosti, konstatuje umanjena radna sposobnost sa značajnim ograničenjima.

- To je zato što uglavnom dolaze u poodmaklom stadijumu bolesti sa deformacijama ne samo na sitnim zglobovima šaka, nego i na kolenima i kukovima, tako da takvi pacijenti imaju ograničenu radnu sposobnost. Mali broj dolazi u ranoj fazi bolesti kada može da se uspori ili zaustavi autoimuni proces i očuva radna sposobnost - podvukla je Šuštran i objasnila da postupak procene radne sposobnosti podrazumeva presek kompletnog zdravstvenog stanja i da se uzima u obzir opis posla pacijenta.

- Koristimo i akt o proceni rizika na radnom mestu i upitnike kao što su Health Ašešment Ljuestionnaire i Upitnik za određivanje indeksa radne sposobnosti... Svi ti podaci se ukrštaju i procenjuje da li pacijent može da radi - pojasnila je Šuštran.

Rukovodilac Grupe za javno zdravlje u Ministarstvu zdravlja Snežana Pantić Aksentijević istakla je da je u cilju ubrzanja dijagnostikovanja hroničnih artritisa primarno uspostavljanje dobre komunikacije lekara s pacijentom i kontinuirana edukacija lekara za rano prepoznavanje simptoma tih oboljenja.

- Ministarstvo radi na tome, kao i na dostupnosti novih terapija za pacijente i njihovoj, adekvatnoj rehabilitaciji. Ministarstvo već nekoliko godina sprovodi nacionalne kampanje i programe koji neguju zdrave stilove života koji će doprineti zdravlju cele populacije, ali i pacijenata sa HAR - rekla je Pantić Aksentijević.

LJ. P.