Око 60.000 оболелих од хроничног реуматоидног артритиса

Указано је на то да је хронични реуматиоодни артритис аутоимуна системска болест која највише погађа млађу, радно активну популацију.

Реуматолог Предраг Остојић са Института за радиологију Србије нагласио је да је рано откривање хроничних артритиса од пресудног значаја за лечење болести које су, како је рекао, у прве две године најагресивније и најдеструктивније по зглобове.

- Важно је да се дијагноза постави у прва три месеца од појаве првих тегоба. Ако тада почне, лечење пацијенти уз адекватну терапију могу потпуно нормално да живе, али ако се касни, оштећења могу бити трајна - упозорио је Остојић.

Како је рекао, после 10 година неадекватног лечења хроничних артритиса око 50 одсто пацијената постају трајно радно неспособни, док се код оних који још увек могу да раде продуктивност смањује за око 25 одсто.

Остојић је указао на то да се оболели од ХАР-а суочавају и са психолошким проблемима праћеним депресијом и анксиозношћу, а већина њих је зависна од својих најближих, што негативно утиче на однос у породици.

- Хроничне артритисе прате и разне “придружене” болести, које ХАР могу додатно да погоршавају, попут дијабетеса, коронарне болести срца или одређених малигнитета. Дакле, много је разлога да се болест што пре дијагностикује и почне с терапијом - навео је Остојић.

Постављање дијагнозе артритиса у Србији у просеку траје око годину дана, а разлози за касно дијагностиковање леже у недовољној едукованости пацијената због које одлажу посету лекару, као и у чињеници да лекари опште праксе често не препознају симптоме артритиса, што уз недовољан број реуматолога у нашој земљи, ситуацију чини још гором.

Реуматиодни артритс начешће загвата мале зглобове шака и стопала, али се може јавити на било ком зглобу. Најјачи бол пацијенти осећају ујутру. Бол је праћен дуготрајном укоченошћу шака или стипала, која траје дуже од пола сата. Болест углавном почиње постепено, али се понекад може јавити и нагло, када захвати више зглобова. Бол је праћен отоком што отежава покретљивост. Ако се болест не лечи адекватно, реуматиодни артритис може да доведе до трајног оштећења зглобова.

Адекватна терапија подразумева примену антиинфламаторних лекова који се користе за смиривање запаљења, док се не почне с употребом главног лека – метотрексата. Према речима Остојића, за трећину пацијенета ти лекови нису довољни и неопходна је примена биолошких лекова којих у Србији има десетак.

Начелница Клинике Инститита за медицину рада Србије Бранка Шуштран навела је да се код највећег броја оболелих од ХАР-а, који у Институту пролазе процену радне способности, констатује умањена радна способност са значајним ограничењима.

- То је зато што углавном долазе у поодмаклом стадијуму болести са деформацијама не само на ситним зглобовима шака, него и на коленима и куковима, тако да такви пацијенти имају ограничену радну способност. Мали број долази у раној фази болести када може да се успори или заустави аутоимуни процес и очува радна способност - подвукла је Шуштран и објаснила да поступак процене радне способности подразумева пресек комплетног здравственог стања и да се узима у обзир опис посла пацијента.

- Користимо и акт о процени ризика на радном месту и упитнике као што су Hеalth Ашешмент Ljuеstionnairе и Упитник за одређивање индекса радне способности... Сви ти подаци се укрштају и процењује да ли пацијент може да ради - појаснила је Шуштран.

Руководилац Групе за јавно здравље у Министарству здравља Снежана Пантић Аксентијевић истакла је да је у циљу убрзања дијагностиковања хроничних артритиса примарно успостављање добре комуникације лекара с пацијентом и континуирана едукација лекара за рано препознавање симптома тих обољења.

- Министарство ради на томе, као и на доступности нових терапија за пацијенте и њиховој, адекватној рехабилитацији. Министарство већ неколико година спроводи националне кампање и програме који негују здраве стилове живота који ће допринети здрављу целе популације, али и пацијената са ХАР - рекла је Пантић Аксентијевић.

Љ. П.