Odata pošta Slavku Ćuruviji ubijenom pre 22 godine
BEOGRAD: Predstavnici novinarskih udruženja položili su danas vence i zapalili sveće na mestu gde je 1999. godine ubijen novinar Slavko Churuvija i podsetili su da ni 22 godine od zločina nad vlasnikom "Dnevnog telegrafa" i "Evropljanina" nema pravosnažne presude, apelujući na državne organe da se počinioci što pre pravosnažno osude.
Predsednik UNS Vladimir Radomirović, sa mesta na kojem je pre 22 godine ubijen Slavko Ćuruvija, zatražio je od svih državnih organa, a posebno od pravosuđa, da što pre završe postupak suđenja u tom slučaju i da se ove godine dobije konačna, pravosnažna presuda.
Pozvao je one koji su na vrhu vlasti da obezbede da se sazna i da se kazne oni koji su odgovorni za ubistvo Milana Pantića 2001. godine, kao i za ubistva novinara na Kosovu i Metohiji od 1998. do 2005, precizirajući da je na KiM u tom periodu stradalo 17 medijskih radnika.
Radomirović je zatražio i da se osude odgovorni za stradanje zaposlenih u RTS-u u NATO bombardovanja, kao i za troje kineskih novinara.
"Važno je da država konačno pokaže da nema nekažnjivosti za ubistva novinara. Samo tako možemo da nastavimo da radimo svoj posao slobodno i ne brinući za bezbednost i nas, naših porodica i svih naših kolega", kazao je Radomirović.
Predsednik NUNS-a Željko Bodrožić rekao je novinarima da, i ako se potvrdi prvostepena presuda doneta 2019. godine, porodica, kolege, prijatelji i dalje će ostati bez mnogih odgovora.
Podsetio je da je i sam državni tužilac u završnoj reči pre dve godine naglasio da je nalog za ubistvo došao iz vrha vlasti, a da je porota bila cela tadašnja vlada.
"Jasno je svima da je surova likvidacija nažalost delo naše države, a ta država je do danas bila spremna da pred lice pravde isporuči tek nekoliko saučesnika u tom zlodelu i ništa više od toga", kazao je Bodrožić.
Prema njegovim rečima, neki nalogodavci i pomagači egzekutora i dalje su zaštićeni, a Slavka Churuviju poslednjih nekoliko godina iznova, kako tvrdi, "blate i satanizuju" mediji naklonjeni vlastima.
Na taj način, kako kaže Bodrožić, poručuju da je Slavko Ćuruvija dobio ono što je zaslužio, a da su zlikovci koji su u crno zavili Ćuruvijinu, ali i mnoge druge porodice te decenije, patriote i heroji.
"Nije tako i ne smemo da dozvolimo da našeg kolegu nanovo ubijaju, a istovremeno glorifikuju one koji su nam zagorčali živote i čije su ruke krvave do ramena", kazao je Bodrožić.
U ime Komisije za istraživanje ubistava novinara, u Svetogorskoj 35 obratio se Veran Matić koji je izrazio zabrinutost za bezbednost novinara danas u svetu.
Podsetio je da je prošle nedelje jedan novinar ubijen u Grčkoj, kao i da su pre određenog vremena ubijeni novinari u Slovačkoj i na Malti.
"Više ne postoje zemlje u kojima se specifično dešavaju ubistva novinara. Ovaj posao je specifičan i zaista svi moramo da se posvetimo da stvorimo što je moguće bolje uslove za rad novinara, da preventiva bude ta koja će zaustavljati ovakve situacije koju smo imali u slučaju surove likvidacije Slavka Ćuruvije i brojnih naših kolega", kazao je Matić.
Apelovao je na Sud da donese presudu u slučaju ubistva Slavka Churuvije što pre i naveo da opstrukcija u tom slučaju od trenutka kada je Ćuruvija ubijen, postoji i danas.
"I danas imamo snažne aktivnosti službe Državne bezbednosti koja je preživela i koja štiti optužene u ovom slučaju i naravno štiti četvrtooptuženog u ovom slučaju koji je u bekstvu od samog početka suđenja", kazao je Matić.
Slavko Ćuruvija ubijen je na Vaskrs 1999. godine, ispred zgrade u kojoj je stanovao, tokom NATO bombardovanja Srbije, a nakon sukoba sa vlašću Slobodana Miloševića.
U aprilu 2019. godine, Radomir Marković i trojica bivših pripadnika Državne bezbednosti nepravosnažno su osuđeni na ukupno 100 godina zbog umešanosti u ubistvo Ćuruvije.
