Одата пошта Славку Ћурувији убијеном пре 22 године
БЕОГРАД: Представници новинарских удружења положили су данас венце и запалили свеће на месту где је 1999. године убијен новинар Славко Churuvija и подсетили су да ни 22 године од злочина над власником "Дневног телеграфа" и "Европљанина" нема правоснажне пресуде, апелујући на државне органе да се починиоци што пре правоснажно осуде.
Председник УНС Владимир Радомировић, са места на којем је пре 22 године убијен Славко Ћурувија, затражио је од свих државних органа, а посебно од правосуђа, да што пре заврше поступак суђења у том случају и да се ове године добије коначна, правоснажна пресуда.
Позвао је оне који су на врху власти да обезбеде да се сазна и да се казне они који су одговорни за убиство Милана Пантића 2001. године, као и за убиства новинара на Косову и Метохији од 1998. до 2005, прецизирајући да је на КиМ у том периоду страдало 17 медијских радника.
Радомировић је затражио и да се осуде одговорни за страдање запослених у РТС-у у НАТО бомбардовања, као и за троје кинеских новинара.
"Важно је да држава коначно покаже да нема некажњивости за убиства новинара. Само тако можемо да наставимо да радимо свој посао слободно и не бринући за безбедност и нас, наших породица и свих наших колега", казао је Радомировић.
Председник НУНС-а Жељко Бодрожић рекао је новинарима да, и ако се потврди првостепена пресуда донета 2019. године, породица, колеге, пријатељи и даље ће остати без многих одговора.
Подсетио је да је и сам државни тужилац у завршној речи пре две године нагласио да је налог за убиство дошао из врха власти, а да је порота била цела тадашња влада.
"Јасно је свима да је сурова ликвидација нажалост дело наше државе, а та држава је до данас била спремна да пред лице правде испоручи тек неколико саучесника у том злоделу и ништа више од тога", казао је Бодрожић.
Према његовим речима, неки налогодавци и помагачи егзекутора и даље су заштићени, а Славка Churuviju последњих неколико година изнова, како тврди, "блате и сатанизују" медији наклоњени властима.
На тај начин, како каже Бодрожић, поручују да је Славко Ћурувија добио оно што је заслужио, а да су зликовци који су у црно завили Ћурувијину, али и многе друге породице те деценије, патриоте и хероји.
"Није тако и не смемо да дозволимо да нашег колегу наново убијају, а истовремено глорификују оне који су нам загорчали животе и чије су руке крваве до рамена", казао је Бодрожић.
У име Комисије за истраживање убистава новинара, у Светогорској 35 обратио се Веран Матић који је изразио забринутост за безбедност новинара данас у свету.
Подсетио је да је прошле недеље један новинар убијен у Грчкој, као и да су пре одређеног времена убијени новинари у Словачкој и на Малти.
"Више не постоје земље у којима се специфично дешавају убиства новинара. Овај посао је специфичан и заиста сви морамо да се посветимо да створимо што је могуће боље услове за рад новинара, да превентива буде та која ће заустављати овакве ситуације коју смо имали у случају сурове ликвидације Славка Ћурувије и бројних наших колега", казао је Матић.
Апеловао је на Суд да донесе пресуду у случају убиства Славка Churuvijе што пре и навео да опструкција у том случају од тренутка када је Ћурувија убијен, постоји и данас.
"И данас имамо снажне активности службе Државне безбедности која је преживела и која штити оптужене у овом случају и наравно штити четвртооптуженог у овом случају који је у бекству од самог почетка суђења", казао је Матић.
Славко Ћурувија убијен је на Васкрс 1999. године, испред зграде у којој је становао, током НАТО бомбардовања Србије, а након сукоба са влашћу Слободана Милошевића.
У априлу 2019. године, Радомир Марковић и тројица бивших припадника Државне безбедности неправоснажно су осуђени на укупно 100 година због умешаности у убиство Ћурувије.
