OBNOVA NOVOSADSKOG PORODILIŠTA Nove sobe za mame i bebe

U Klinici za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Vojvodine završena je druga faza obnove i sređene su 24 sobe i 12 kupatila.

Sve sobe su dvokrevetne i po dve sobe imaju izlaz na zajedničko kupatilo u kojem su toalet i tuš-kada, kao i lavabo, koji se nalazi i u svakoj sobi. U sobama su i ormarići u koje porodilje mogu da stave lične stvari.

- Prve mame i bebe useljene su u obnovljene sobe od početka ove godine. Iz donacije smo obezbedili i 24 televizora, a sada se nadamo da će nam SBB dati besplatno priključenje na kablovsku TV, jer mi to ne možemo da platimo. U sobama je i nova rasveta, a postavljeni su i komarnici – kaže upravnik Klinike profesor dr Tihomir Vejnović.

Prve obnove započete su u leto 2016. godine i završene pre godinu dana, a tada je sređena takozvana „baraka“, odnosno Zavod za ginekologiju.

Tokom 2017. godine u novosadskom porodilištu bilo je 6.606 porođaja, a rođeno je 6.814 beba. Godinu dana ranije, tokom 2016. godine, bilo je 6.506 porođaja, a rođene su 6.602 bebe.

- Tada je urađeno osam soba i četiri kupatila, urađene su dve operacione sale i sređeno 1.500 kvadratnih metara. Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo dao je za tu fazu radova šest miliona dinara. U junu prošle godine počela je druga faza, za koju je Pokrajinski sekretarijat obezbedio 12 miliona dinara. Pacijenti nisu ni znali da su u toku neki radovi, jer smo potpuno reorganizovali posao i preselili ceo operacioni program, sobe, ubacivali po još jedan krevet u sobe. Sve je redovno radilo – navodi profesor Vejnović.

Nova zgrada porodilišta useljena je 2006, ali je pre toga godinama objekat stajao nedovršen i gradilište je bilo otvoreno. Zbog toga su odmah nakon useljenja imali probleme s vodom, cevima i sanitarnim čvorovima. Vejnović kaže da su sanitarije pucale. Pre ove obnove, šest soba i četiri kupatila bili su van funkcije, propali su odvodi od tuš-kabina, nije mogla da se uradi samo sanacija. Vlaga je ulazila u zidove i iseljavana je jedna po jedna soba.

- Samo tokom 2016. zabeleženo je 600 poziva tehničkoj službi zbog cevi, vodovoda, instalacija, a pitanje je koliko je bilo nezabeleženih poziva tehničkoj službi. Stanje je bilo na ivici održivosti sistema. Sada je sve sanirano, zamenjene su kompletne vodovodne instalacije i sređene sobe u bebi-frendli programu, kao i sobama gde borave porođene žene koje nisu u bebi-frendli programu – objašnjava dr Vejnović i dodaje da godišnje imaju oko 6.500 porođaja, a to znači 6.500 žena i bar isto toliko beba, odnosno ukupno 13.000 pacijenata, a bar 600 beba godišnje budu smeštene i zbrinute u jedinici intenzivne nege.

Upravnik Betanije kaže kako za ovu godinu planira i treću fazu radova, koja bi obuhvatila sređivanje nezavršenog novog dela porodilišta, takozvanog C2 objekta ginekologije.

- Tu je završeno oko 60 odsto radova. Imamo liftove, instalacije, klime, grejanje i trebalo da se za pola godine sve uradi. Treba da završimo projekat, a planiramo da ove godine završimo i te radove. Onda bi cela perinatologija i novi deo ginekologije bili rekonstruisani – priča dr Vejnović.

Dr Vejnović napominje da svake godine imaju povećanje broja porođaja za oko jedna odsto, te da su jedino porodilište u regionu koje ima ovakav rast. Stoga će, smatra on, u jednom tenutku morati da se pravi i novo porodilište, jer je ovo projektovano za oko 3.500 porođaja godišnje, a uradi se dvostruko više porođaja.

Odlukom Ministarstva zdravlja u Betaniji se primenjuju četiri nove tehnologije, među kojima je i „Modifikacija tehnike carskog reza po Vejnoviću“, kao naučno dokazana i proverena zdravstvena tehnologija. Dr Vejnović kaže da je rešenje o uvođenju nove zdravstvene tehnologije stiglo u decembru 2017. godine, ali da on ovu metodu praktikuje 17 godina, te da se ona primenjuje i u inostranstvu.

- Reč je o carskom rezu koji sadrži sve elemente minimalno invazivne hirurgije, kao i poseban princip imitacije mehanizama prirodnog porođaja – kaže dr Vejnović.

- Ono što nas još izdvaja od drugih je i to da smo od kraja 2016. uradili više hiljada obezboljenih porođaja, odnosno data je analgezija pacijentkinjama. Iako imamo malo anesteziologa, njih 11, a trebalo bi nam između 15 i 18, uspeli smo da uradimo ovaj posao. Nadamo se da ćemo ove godine dobiti po dvoje anesteziologa i neonatologa. Primena IZIS-a je u potpunosti zaživela u Poliklinici. Tokom 2015. imali smo godišnje 1.000 pregleda u Poliklinici, a od oktobra 2016, kada je urađena reorganizacija rada Poliklinike, od dve ambulante sada imamo osam i za godinu dana urađeno je 30.000 pregleda – navodi dr Vejnović i napominje da su ranije sve te preglede radili u Klinici, ali se oni nisu vodili na ovaj način. - Preko sistema IZIS omogućeno je preko matičnog broja pacijenta, sagledavanje kompletnih izveštaja i nalaza pacijenata elektronskim putem, što značajno ubrzava i olakšava preged zdrastvenog stanja naših pacijentkinja. Očekujemo da će i naplata naših usluga preko Fonda za zdravstveno osiguranje na taj način biti transparentnija.

LJ. Petrović