Obeležen bunjevački nacionalni praznik – Dan Velike narodne skupštine

Istovremeno, želim da podsetim da je od 2018. godine, na predlog Pokrajinske vlade, Skupština Vojvodine 25. novembar proglasila za datum od posebnog značaja za našu pokrajinu.

Dozvolite mi da se, na samom početku, kratko osvrnem na burne i prelomne događaje iz novembra 1918. godine, istakla je resorni sekretar i dodala da želi još jednom da izrazi najdublje poštovanje za izuzetnu ulogu koju su Bunjevci imali u tim događajima i na samoj Velikoj narodnoj skupštini čije su odluke, na prostoru na kojem zajedno živimo, definitivno označile kraj jedne i početak druge istorijske epohe.

„Među njenih 757 poslanika iz svih delova Bačke, Banata i Baranje, koji su jednoglasno doneli odluku o prisajedinjenju, njih 84 bili su Bunjevke i Bunjevci“ navela je Miloševićeva i dodala da je Babijan Malagurski bio jedan od osam njenih predsednika, a ugledni sveštenik i nesporni vođa vašeg naroda Blaško Rajić, uz Jašu Tomića, dominatna figura tog istorijskog skupa na kojem su od ukupno sedam žena poslanika njih četiri, Mara Malagurska, Katica Rajčić, Olga Stanković i Manda Sudarević, bile Bunjevke.

Ona je ovom prilikom istakla da uloga Bunjevaca u definisanju načela slobode, ravnopravnosti i prosperiteta za sve koji su bili temelj svih odluka Velike narodne skupštine, bila je, dakle, izuzetna i naša zahvalnost zbog toga mora da bude i velika i večna.

A u te odluke je, smatra sekretar Dragana Milošević, sažeta je vekovna borba ne samo srpskog, već i bunjevačkog, pa i drugih naroda u bivšoj Austrougarskoj za svoju samobitnost, za svoj identitet i za svoju budućnost.

Kako ona navodi, u toj borbi niko kao vi Bunjevci, koji ste i posle Velike narodne skupštine, a posebno posle Drugog svetskog rata, bili izloženi čak i brutalnim institucionalnim pritiscima da se odreknete sami sebe, nije pokazao toliko istrajnosti, toliko ponosa, toliko ljubavi prema svojim korenima i svom narodnom biću i, najzad, toliko lojalnosti prema našoj zajedničkoj državi Srbiji.

Zato u ovom svečanom trenutku osećam pre svega duboku ljudsku potrebu da vam za sve to izrazim najiskrenije divljenje i i da vam na tome od srca zahvalim!

Želim, dragi prijatelji, da ovom prilikom istaknem i ukupan nacionalni, konfesionalni, kulturološki i svaki drugi sklad zajedničkog života u Vojvodini. I njegovo očuvanje je jedna od obaveza koju su - i nama i generacijama koje će doći posle nas – ostavili poslanici Velike narodne skupštine i mi tu obavezu moramo da ispunimo, kako danas,tako i u vremenu koje dolazi.

„Upravo u to ime još jednom vam čestitam vaš nacionalni praznik „25. novembar – Dan velike narodne skupštine“ i želim da, kao i do sada, i dalje istrajno čuvate svoju kulturu, svoje običaje, svoj jezik i sve drugo što čini vašu raskošnu samosvojnost i vaš identitet, u čemu ćete i dalje imati punu podršku Pokrajinske vlade“ rekla je na kraju izlaganja resorni sekretar Dragana Milošević.

Gradonačelnik Subotice Stevan Bakić čestitao je Dan velike narodne skupštine i rekao da je upravo u Subotici jedinstven primer, da jedna manjinska zajednica odredi dan ujedinjenja sa Srbijom, kao svoj praznik, gde je davne 1918. godine i to baš u nekadašnjem hotelu „Hungarija“, u kojem je danas bioskop „Lifka“, održan veliki narodni skup Srba i Bunjevaca Subotice.

On je istakao da Grad Subotica daje podršku bunjevačkoj kulturi, informisanju, a naročito obrazovanju i da su ove godine, svi ti izrazi ravnopravnosti Bunjevaca dostigli svoj vrhunac, u odluci da bunjevački bude jedan od četiri zvanična jezika Grada Subotice.

Ispred Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine reči zahvalnosti uputila je predsednica dr Suzana Kujundžić Ostojić, a ovom prilikom promovisana je i knjiga prof. dr Saše Markovića „Bunjevci u procepu stvaranja nacionalnog identiteta.“

E. D.