Обележен буњевачки национални празник – Дан Велике народне скупштине
„Изузетна ми је част што сам у прилици да вам се обратим уочи 103. годишњице присаједињења Војводине Краљевини Србији и да вам у име Покрајинске владе и лично име честитам ваш национални празник „25. новембар - Дан Велике народне скупштине“ на којој је одлука о присаједињењу и донета“ рекла је вечерас у Градској кући у Суботици на Свечаној академији уприличеној поводом обележавања буњевачког националног празника – Дана Велике народне скупштине 1918, покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Драгана Милошевић.
Истовремено, желим да подсетим да је од 2018. године, на предлог Покрајинске владе, Скупштина Војводине 25. новембар прогласила за датум од посебног значаја за нашу покрајину.
Дозволите ми да се, на самом почетку, кратко осврнем на бурне и преломне догађаје из новембра 1918. године, истакла је ресорни секретар и додала да жели још једном да изрази најдубље поштовање за изузетну улогу коју су Буњевци имали у тим догађајима и на самој Великој народној скупштини чије су одлуке, на простору на којем заједно живимо, дефинитивно означиле крај једне и почетак друге историјске епохе.
„Међу њених 757 посланика из свих делова Бачке, Баната и Барање, који су једногласно донели одлуку о присаједињењу, њих 84 били су Буњевке и Буњевци“ навела је Милошевићева и додала да је Бабијан Малагурски био један од осам њених председника, а угледни свештеник и неспорни вођа вашег народа Блашко Рајић, уз Јашу Томића, доминатна фигура тог историјског скупа на којем су од укупно седам жена посланика њих четири, Мара Малагурска, Катица Рајчић, Олга Станковић и Манда Сударевић, биле Буњевке.
Она је овом приликом истакла да улога Буњеваца у дефинисању начела слободе, равноправности и просперитета за све који су били темељ свих одлука Велике народне скупштине, била је, дакле, изузетна и наша захвалност због тога мора да буде и велика и вечна.
А у те одлуке је, сматра секретар Драгана Милошевић, сажета је вековна борба не само српског, већ и буњевачког, па и других народа у бившој Аустроугарској за своју самобитност, за свој идентитет и за своју будућност.
Како она наводи, у тој борби нико као ви Буњевци, који сте и после Велике народне скупштине, а посебно после Другог светског рата, били изложени чак и бруталним институционалним притисцима да се одрекнете сами себе, није показао толико истрајности, толико поноса, толико љубави према својим коренима и свом народном бићу и, најзад, толико лојалности према нашој заједничкој држави Србији.
Зато у овом свечаном тренутку осећам пре свега дубоку људску потребу да вам за све то изразим најискреније дивљење и и да вам на томе од срца захвалим!
Желим, драги пријатељи, да овом приликом истакнем и укупан национални, конфесионални, културолошки и сваки други склад заједничког живота у Војводини. И његово очување је једна од обавеза коју су - и нама и генерацијама које ће доћи после нас – оставили посланици Велике народне скупштине и ми ту обавезу морамо да испунимо, како данас,тако и у времену које долази.
„Управо у то име још једном вам честитам ваш национални празник „25. новембар – Дан велике народне скупштине“ и желим да, као и до сада, и даље истрајно чувате своју културу, своје обичаје, свој језик и све друго што чини вашу раскошну самосвојност и ваш идентитет, у чему ћете и даље имати пуну подршку Покрајинске владе“ рекла је на крају излагања ресорни секретар Драгана Милошевић.
Градоначелник Суботице Стеван Бакић честитао је Дан велике народне скупштине и рекао да је управо у Суботици јединствен пример, да једна мањинска заједница одреди дан уједињења са Србијом, као свој празник, где је давне 1918. године и то баш у некадашњем хотелу „Хунгарија“, у којем је данас биоскоп „Лифка“, одржан велики народни скуп Срба и Буњеваца Суботице.
Он је истакао да Град Суботица даје подршку буњевачкој култури, информисању, а нарочито образовању и да су ове године, сви ти изрази равноправности Буњеваца достигли свој врхунац, у одлуци да буњевачки буде један од четири званична језика Града Суботице.
Испред Националног савета буњевачке националне мањине речи захвалности упутила је председница др Сузана Кујунџић Остојић, а овом приликом промовисана је и књига проф. др Саше Марковића „Буњевци у процепу стварања националног идентитета.“
Е. Д.