Novosadski analitičari među najboljima

Tu moramo u obzir da uzmemo oblasti kao što su digitlna obrada slike, kompjuterska tomografija (CT) i sada veliku stvar, kao što je dip lerning. Tu su i takozvane neuromreže koje su u najvećoj meri razvijane s praktične strane, ali sada sa sve više matematike dolazi do razumevanja dip learning tehnike. Gugl se trudi da napravi kompjuter koji bi mogao da bude gospodar sveta, a naravno da iza svega stoji puno matematike i matematičara – kaže za „Dnevnik“ profesor dr Mihael Obergugenberger, matematičar svetske reputacije, od 2014. počasni doktor Univerziteta u Novom Sadu i jedan od 100 učesnika međunarodne konferencije matematičara, nedavno održane u Ogranku Srpske akademije nauka i umetnosti u Novom Sadu i na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, na kojoj su se okupili vrhunski eksperti pomenutog polja matematike. Njih 65 bilo je iz inostranstva, sa svih pet kontineta.

Akademsku i naučnu karijeru profesor Obergugenberger započeo je kao asistent na Univerzitetu u Insbruku (Austrija) 1981, pošto je doktorirao u Sjedinjenim Američkim Državama. Od tada radi na tamošnjem institutu, gde je bio i profesor u proteklih 11 godina na inženjerstvu i matematici. Kolege, među kojima je omiljen, kažu da je čovek ideja. Daje ih mladima predlaže, upućuje ih šta da rade i kojim putem da se u nauci kreću. Među njegovim učenicima kojih ima po celom svetu, osmoro je iz Srbije. Oni su devedesetih, još u vreme sankcija, bili na Univerzitetu u Insburku na studijskim boravcima kod profesora Obergugenbergera.

Konferencija o uopštenim funkcijama pokrenuta je krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka. Pokrenuli su je profesori Mikusinski iz Poljske, Vladimirov iz Moskve i profesor Bogoljub Stanković. To je započelo na neformalan, neregularan način, da bi oko osamdesetih godina prošlog veka to preraslo u regularne konferencije, susrete svake druge godine na raznim mestima. Na primer, 1987. konferencija je održana u Dubrovniku, a organizovana od strane srpske škole, gde je došlo mnogo jako važnih ljudi iz sveta koji se bave ovim područjem matematike. Onda je 1989. u Obervolfahu organizovana poslednja konferncija pre pada Gvozdene zavese. Profesor Pilipović je to ponovo pokrenuo 1996, kada je održana regularna, zvanična konferencija. Usledile su konferencije 2.000 na Karibima, opet u Novom Sadu, 2004, zatim one u Beču, Bedlevu u Sauthemptonu, Moskvi, Makauu ponovo Dubrovniku.

Istraživačka oblast kojima se naš sagovornik bavi jesu parcijalne diferencijalne jednačine, stohastičke analize i aplikacije.

- To su tačke u kojima smo se našli zajedno s Matematičkim isntitutom u Novom Sadu koji predstavlja u svetu veoma jaku grupu istraživača u matematičkoj analizi. Osnovao ju je profesor Bogoljub Stanković koji je nedavno preminuo. Ova istraživnja nastavio je i učinio da procvetaju profesor Stevan Pilipović sa studentima koju su sada na mnogim odgovornim pozicijama – objašnjava dr Obergugenberger - Sasvim je prirodno da ovde u Novom Sadu imate baš takva istraživanja u analizi, vezana za parcijalne diferencijalne jednačine, funkcije, stohastičke analize, u čemu je posebno profesor Pilipović vrlo poznat u svetu među matematičarima tog polja. S mnogim svetski poznatim matematičarima odavde sam sarađivao. U Novom Sadu imamo zaista jaku grupu u analizama opštih funkcija i stohastici, Novosadsku grupu u oblasti matematičke analize.

Ova novosadska, nedavno održana konferencija bila je između ostalog posebno posvećena profesoru Oberegugenbergeru povodom njegovog 65. rođendana. Konferencija je bila posvećena oblasti koja se u širem smislu zove Teorija uopštenih funkcija, a to je okvir u kojem se vrši matematičko modeliranje različitih problema u tehnici i fizici. To je teorijski aspekt o nečemu što će se u budućnosti razvijati, ali ima i rezultata koji se već koriste. Ipak, tu se ne može govoriti o praktičnoj upotrebi tih rezultata u smislu - hajde sada da to iskoristimo. To su motivisani problemi. Nažalost, situacija je takva kakva je - matematika uvek ide malo iza praktičnih rešenja. Danas, mnoge tehnološke inovacije koje vidimo u našem okruženju još uvek nemaju teorijska objašnjenja, već su ona prosto heurističkog karaktera – objašnjava profesor Pilipović koji je bio u dvostrukoj ulozi domaćina: kao predsednik Ogranka SANU u Novom Sadu i profesor PMF-a: - Ove konferencije su tako koncipirane da se na njima iznose najnoviji rezultati svakog od nas kao autora. Takođe, iznose se i nove ideje, često još ne do kraja formirane, koje zatim mogu da se razrađuju idnividualno ili u grupi. Jako je važno da se u ovo uključuje i sve veći broju mladih matematičara koji su sve prisutniji na konferenciji - kaže profesor Pilipović.

- Neke od tema Konferencije u primenjenoj matematici bile su obrada slike, obrada zvuka, kroz vremensko-frekvencijsku analizu, u mehanici viskoelastičnih materijala, kao i materijala koje “pamte”, u čemu je profesor Teodor Atanacković iz Novog Sada vodeći ekspert. Na ove teme izlaganja je imalo nekoliko mlađih kolega – navodi prof Obergugenberger.

Po rečima profesora Obergugenbergera, konkretnu primenu ovo polje matematike ima u mehanici, solarnoj mehanici, nelinearnim modelima.

- Druga važna primena je u stohastičkoj analizi, posebno kada je reč o sistemima u mehanici koji su ometeni bukom - belim šumom koji nije klasičan, već opšti stohastički proces, pa mu je potreban model da bi se opisao – objašnjava prof Obergugenberger. - Sledeća primena je u Teoriji opšte relativnosti, posebno na tom polju radi Bečka grupa - tu su neka veoma čudna rešenja za Ajnaštajnove jednačine - takozvane kosmičke strune, i te stvari se ne mogu opisati kroz klasične termine. Umesto njih, fizičari koji se bave Opštom relativnošću koriste te matematičke modele. Naš cilj je da obezbedimo rigorozni okvir za primenu tih aplikacija.

V. Crnjanski