Новосадски аналитичари међу најбољима

Ту морамо у обзир да узмемо области као што су дигитлна обрада слике, компјутерска томографија (ЦТ) и сада велику ствар, као што је дип лернинг. Ту су и такозване неуромреже које су у највећој мери развијане с практичне стране, али сада са све више математике долази до разумевања дип леарнинг технике. Гугл се труди да направи компјутер који би могао да буде господар света, а наравно да иза свега стоји пуно математике и математичара – каже за „Дневник“ професор др Михаел Обергугенбергер, математичар светске репутације, од 2014. почасни доктор Универзитета у Новом Саду и један од 100 учесника међународне конференције математичара, недавно одржане у Огранку Српске академије наука и уметности у Новом Саду и на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду, на којој су се окупили врхунски експерти поменутог поља математике. Њих 65 било је из иностранства, са свих пет континета.

Академску и научну каријеру професор Обергугенбергер започео је као асистент на Универзитету у Инсбруку (Аустрија) 1981, пошто је докторирао у Сједињеним Америчким Државама. Од тада ради на тамошњем институту, где је био и професор у протеклих 11 година на инжењерству и математици. Колеге, међу којима је омиљен, кажу да је човек идеја. Даје их младима предлаже, упућује их шта да раде и којим путем да се у науци крећу. Међу његовим ученицима којих има по целом свету, осморо је из Србије. Они су деведесетих, још у време санкција, били на Универзитету у Инсбурку на студијским боравцима код професора Обергугенбергера.

Конференција о уопштеним функцијама покренута је крајем шездесетих и почетком седамдесетих година прошлог века. Покренули су је професори Микусински из Пољске, Владимиров из Москве и професор Богољуб Станковић. То је започело на неформалан, нерегуларан начин, да би око осамдесетих година прошлог века то прерасло у регуларне конференције, сусрете сваке друге године на разним местима. На пример, 1987. конференција је одржана у Дубровнику, а организована од стране српске школе, где је дошло много јако важних људи из света који се баве овим подручјем математике. Онда је 1989. у Оберволфаху организована последња конфернција пре пада Гвоздене завесе. Професор Пилиповић је то поново покренуо 1996, када је одржана регуларна, званична конференција. Уследиле су конференције 2.000 на Карибима, опет у Новом Саду, 2004, затим оне у Бечу, Бедлеву у Sauthеmptonu, Москви, Макауу поново Дубровнику.

Истраживачка област којима се наш саговорник бави јесу парцијалне диференцијалне једначине, стохастичке анализе и апликације.

- То су тачке у којима смо се нашли заједно с Математичким иснтитутом у Новом Саду који представља у свету веома јаку групу истраживача у математичкој анализи. Основао ју је професор Богољуб Станковић који је недавно преминуо. Ова истраживња наставио је и учинио да процветају професор Стеван Пилиповић са студентима коју су сада на многим одговорним позицијама – објашњава др Обергугенбергер - Сасвим је природно да овде у Новом Саду имате баш таква истраживања у анализи, везана за парцијалне диференцијалне једначине, функције, стохастичке анализе, у чему је посебно професор Пилиповић врло познат у свету међу математичарима тог поља. С многим светски познатим математичарима одавде сам сарађивао. У Новом Саду имамо заиста јаку групу у анализама општих функција и стохастици, Новосадску групу у области математичке анализе.

Ова новосадска, недавно одржана конференција била је између осталог посебно посвећена професору Оберегугенбергеру поводом његовог 65. рођендана. Конференција је била посвећена области која се у ширем смислу зове Теорија уопштених функција, а то је оквир у којем се врши математичко моделирање различитих проблема у техници и физици. То је теоријски аспект о нечему што ће се у будућности развијати, али има и резултата који се већ користе. Ипак, ту се не може говорити о практичној употреби тих резултата у смислу - хајде сада да то искористимо. То су мотивисани проблеми. Нажалост, ситуација је таква каква је - математика увек иде мало иза практичних решења. Данас, многе технолошке иновације које видимо у нашем окружењу још увек немају теоријска објашњења, већ су она просто хеуристичког карактера – објашњава професор Пилиповић који је био у двострукој улози домаћина: као председник Огранка САНУ у Новом Саду и професор ПМФ-а: - Ове конференције су тако конципиране да се на њима износе најновији резултати сваког од нас као аутора. Такође, износе се и нове идеје, често још не до краја формиране, које затим могу да се разрађују иднивидуално или у групи. Јако је важно да се у ово укључује и све већи броју младих математичара који су све присутнији на конференцији - каже професор Пилиповић.

- Неке од тема Конференције у примењеној математици биле су обрада слике, обрада звука, кроз временско-фреквенцијску анализу, у механици вискоеластичних материјала, као и материјала које “памте”, у чему је професор Теодор Атанацковић из Новог Сада водећи експерт. На ове теме излагања је имало неколико млађих колега – наводи проф Обергугенбергер.

По речима професора Обергугенбергера, конкретну примену ово поље математике има у механици, соларној механици, нелинеарним моделима.

- Друга важна примена је у стохастичкој анализи, посебно када је реч о системима у механици који су ометени буком - белим шумом који није класичан, већ општи стохастички процес, па му је потребан модел да би се описао – објашњава проф Обергугенбергер. - Следећа примена је у Теорији опште релативности, посебно на том пољу ради Бечка група - ту су нека веома чудна решења за Ајнаштајнове једначине - такозване космичке струне, и те ствари се не могу описати кроз класичне термине. Уместо њих, физичари који се баве Општом релативношћу користе те математичке моделе. Наш циљ је да обезбедимо ригорозни оквир за примену тих апликација.

В. Црњански