NOVI ŠKOLSKI PROTOKOL U KRIZNIM SITUACIJAMA Jasni koraci radi boljeg reagovanja

U njemu su definisane situacije koje na direktan ili indirektan način mogu pogoditi školsku zajednicu, kao i koraci postupanja u vreme i nakon kriznog događaja. To mogu biti prirodna smrt, saobraćajna nezgoda, nestanak deteta, masovno trovanje, dojava o podmetnutoj eksplozivnoj napravi, prirodne katastrofe, epidemija, pa i  nasilje većih razmera, kao što su masovne tuče, višestruka ubistva i teroristički napadi.

Odsad će škole imati Tim za krizne događaje, koji će biti deo Tima za zaštitu od nasilja, a trebalo bi da ga čine osobe koje imaju autoritet u kolektivu, koje su senzibilisane i dobro se snalaze u stresnim situacijama. Za njih su jasno određene uloge, a objašnjeno je i kako mogu uključiti druge aktere, kao što su policija, hitna pomoć, vatrogasci, zdravstveni i socijalni sistemi, što će omogućiti bolje reagovanje, izvesnost i jednoobraznost postupanja ustanova, rekla je ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović i najavila za naredni period obuke za zaposlene na ovu temu.

Kako bi se prosvetari osnažili, pripremljen je i Priručnik sa smernicama i preporukama za postupanje, organizovanje rada škola nakon kriznog događaja, kao i preporuke za komunikaciju sa učenicima, roditeljima, zaposlenima.

Osim toga, pojačana je uloga Tima za zaštitu od nasilja, koji sada može procenjivati da li je neophodno da se učenik udalji iz škole, najkraće na pet radnih dana, a najduže do okončanja vaspitno-disciplinskog postupka. 

-Tim to čini uvažavajući rizike, dosadašnje ponašanje učenika i izrečene mere, posledice i okolnosti situacije, bezbednost, uzrast i razvojne karakteristike deteta i slično - objasnila je ministarka i dodala da su takođe pojašnjene procedure kada su deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom učesnici nasilnih situacija. 

Precizirano je i postupanje u situacijama kada učenici vrše bilo koji oblik nasilja prema zaposlenima, zbog kog se sada uvek primenjuju mere i aktivnosti propisane za treći, najozbiljniji nivo vršnjačkog nasilja, kada direktor pokreće vaspitno-disciplinski postupak, obaveštavaju se roditelji i spoljašnja zaštitna mreža, kažu iz Ministarstva prosvete. 

Psihološke reakcije đaka 

Psihološke reakcije učenika osnovne škole:  izraziti strah (najčešće od toga da se krizni događaj ne ponovi); iznenadne promene emocionalnog stanja (plakanje, ljutnja, napadi besa, agresivno ponašanje, nekontrolisani smeh i sl); osećanje krivice (opsednutost mislima da su mogli sprečiti događaj); osamljivanje ili potreba za stalnim prisustvom drugih;  teškoće u učenju; zaboravnost;  psihosomatske reakcije (problemi sa ishranom, spavanjem, stomačne tegobe, mučnina, glavobolja i sl), navedeno je uizmeđu ostalog u Priručniku za zaposlene u ustanovama obrazovanja i vaspitanja.

Kada je reč o reakcijama učenika srednje škole to su:  neverica da se događaj stvarno odigrao;  strah od toga da se krizni događaj ne ponovi;  intenzivna sećanja na događaj kroz slike i zvuke;  teškoće sa pažnjom i učenjem; gubitak interesovanja za ono što je ranije bilo privlačno;  osećaj besmisla;  psihosomatske reakcije (problemi sa ishranom, spavanjem, stomačne tegobe, mučnina, glavobolja i sl.);  osamljivanje ili potreba za stalnim prisustvom drugih;  sklonost impulsivnom reagovanju i rizičnom ponašanju.

 

Izmene Pravilnika dodatni akcenat stavljaju na preventivne aktivnosti u školi koje uključuju i roditelje i zaposlene, obavezu stručnog usavršavanja prosvetara, ali i bolje planiranje programa zaštite na osnovu analize stanja, aktuelnih potreba škola i evaluacije rezultata prethodnog programa zaštite, što je preporuka Državne revizorske institucije.

Pojedine stavke odnose se na digitalno nasilje i sumnje ili saznanja o trgovini ljudima. U izradu ovog podzakonskog akta, pored nadležnih institucija, bili su uključeni i predstavnici reprezentativnih sindikata, strukovnih udruženja psihologa i pedagoga, kao i stručna javnost, navedeno je u saopštenju.

S.  Milačić