НОВИ ШКОЛСКИ ПРОТОКОЛ У КРИЗНИМ СИТУАЦИЈАМА Јасни кораци ради бољег реаговања
Министарство просвете објавило је измењен и допуњен Правилник о протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање, што је било неопходно након трагичних мајских догађаја.
У њему су дефинисане ситуације које на директан или индиректан начин могу погодити школску заједницу, као и кораци поступања у време и након кризног догађаја. То могу бити природна смрт, саобраћајна незгода, нестанак детета, масовно тровање, дојава о подметнутој експлозивној направи, природне катастрофе, епидемија, па и насиље већих размера, као што су масовне туче, вишеструка убиства и терористички напади.
Одсад ће школе имати Тим за кризне догађаје, који ће бити део Тима за заштиту од насиља, а требало би да га чине особе које имају ауторитет у колективу, које су сензибилисане и добро се сналазе у стресним ситуацијама. За њих су јасно одређене улоге, а објашњено је и како могу укључити друге актере, као што су полиција, хитна помоћ, ватрогасци, здравствени и социјални системи, што ће омогућити боље реаговање, извесност и једнообразност поступања установа, рекла је министарка просвете Славица Ђукић Дејановић и најавила за наредни период обуке за запослене на ову тему.
Како би се просветари оснажили, припремљен је и Приручник са смерницама и препорукама за поступање, организовање рада школа након кризног догађаја, као и препоруке за комуникацију са ученицима, родитељима, запосленима.
Осим тога, појачана је улога Тима за заштиту од насиља, који сада може процењивати да ли је неопходно да се ученик удаљи из школе, најкраће на пет радних дана, а најдуже до окончања васпитно-дисциплинског поступка.
-Тим то чини уважавајући ризике, досадашње понашање ученика и изречене мере, последице и околности ситуације, безбедност, узраст и развојне карактеристике детета и слично - објаснила је министарка и додала да су такође појашњене процедуре када су деца са сметњама у развоју и инвалидитетом учесници насилних ситуација.
Прецизирано је и поступање у ситуацијама када ученици врше било који облик насиља према запосленима, због ког се сада увек примењују мере и активности прописане за трећи, најозбиљнији ниво вршњачког насиља, када директор покреће васпитно-дисциплински поступак, обавештавају се родитељи и спољашња заштитна мрежа, кажу из Министарства просвете.
Психолошке реакције ђака
Психолошке реакције ученика основне школе: изразити страх (најчешће од тога да се кризни догађај не понови); изненадне промене емоционалног стања (плакање, љутња, напади беса, агресивно понашање, неконтролисани смех и сл); осећање кривице (опседнутост мислима да су могли спречити догађај); осамљивање или потреба за сталним присуством других; тешкоће у учењу; заборавност; психосоматске реакције (проблеми са исхраном, спавањем, стомачне тегобе, мучнина, главобоља и сл), наведено је уизмеђу осталог у Приручнику за запослене у установама образовања и васпитања.
Када је реч о реакцијама ученика средње школе то су: неверица да се догађај стварно одиграо; страх од тога да се кризни догађај не понови; интензивна сећања на догађај кроз слике и звуке; тешкоће са пажњом и учењем; губитак интересовања за оно што је раније било привлачно; осећај бесмисла; психосоматске реакције (проблеми са исхраном, спавањем, стомачне тегобе, мучнина, главобоља и сл.); осамљивање или потреба за сталним присуством других; склоност импулсивном реаговању и ризичном понашању.
Измене Правилника додатни акценат стављају на превентивне активности у школи које укључују и родитеље и запослене, обавезу стручног усавршавања просветара, али и боље планирање програма заштите на основу анализе стања, актуелних потреба школа и евалуације резултата prеthodnog програма заштите, што је препорука Државне ревизорске институције.
Поједине ставке односе се на дигитално насиље и сумње или сазнања о трговини људима. У израду овог подзаконског акта, поред надлежних институција, били су укључени и представници репрезентативних синдиката, струковних удружења психолога и педагога, као и стручна јавност, наведено је у саопштењу.
С. Милачић