Novi pravci u lečenju multiple skleroze

To je bolest koja je i u skrivenoj fazi veoma aktivna i pravi velika neurološka oštećenja, te je jako važno da se uz rano prepoznavanje i rano uvođenje efikasne terapije tok bolesti modifikuje. Na ovaj način MS može da se drži pod kontrolom, a pacijenti uz efikasnu terapiju mogu da normalno obavljaju svakodnevne aktivnosti, za razliku od pacijenata koji s terapijom „kasne“ i koje bolest vodi u invaliditet.

Kako se čulo, u Srbiji postoji velika potreba za savremenim i efikasnijim lečenjem multiple skleroze, od koje, po procenama, boluje oko 7.000 ljudi. Do danas, lekovi dostupni u Srbiji bili su ograničeno uspešni u kontroli bolesti i usporavanju njene progresije, a osim toga, većina obolelih nema pristup adekvatnoj terapiji, i pored ogromnih napora RFZO. Inovativne terapije koje se primenjuju u ranoj fazi bolesti menjaju njen tok, za razliku od terapija koje se primenjuju u Srbiji trenutno, a koje utiču samo na simptome.

MS je veliki teret za društvo, kako socijalno, tako i ekonomski. Kako je zaključeno, povećanje dostupnosti inovativnih lekova za MS pozitivno će se odraziti na napredak u lečenju, kvalitet života pacijenata i njihovih porodica, kao i na smanjenje visokih indirektnih troškova države, ako sezna da je samo 15 odsto obolelih u potpunosti radno aktivno.

- Poznatao je da je MS bolest koja se javlja u dvadestim i tridesetim godinama života i da vremenom dovodi do znatne fizičke i psihičke onesposobljenosti. To su mladi ljudi u najboljim godinama života, kojima se može pomoći svetskim i lekovima i mogućnostima koje ovde imamo - rekla je dr Vesna Suknjaja s Klinike za neurologiju Klinčkog centra Vojvodine, Odeljenja za multiplu sklerozu.

- To je multifaktorijalna bolest koja zavisi od genetskih činilaca - svako od svojih roditelja i rođaka nasleđuje imuni sistem. I faktori sredine utiču na incidencu pojave bolesti, a mi jesmo zemlja s velikom icidencom.

Ključni momenat dijagnostike pre svega je, da kada mlada osoba prepozna tegobu, a to su najčešće trnjenja, smetnje vida, slabosti ruke ili noge, javi svom lekaru. Sada to vreme od pojave tegoba do obraćanja lekaru traje predugo, jer mladi iz neznanja ili straha izbegavaju da se jave lekaru. Drugi momenat je da ih lekar uputi neurologu koji ima alat da dijagnostikuje bolest. I tu takođe nastaje vremenska rupa – mladi ljudi ne šalju se neurologu. Treći problem je gubitak konekcije u okviru naših mogućnosti, u vremenu koje nam treba da bismo postavili dijagnozu, za koju je potrebna magnetna rezonanaca, kao i neke laboratorijske analize koje traju...

- U podeli na zemlje koje imaju jako visoke zdravstvene standarde, one koji imaju zadovoljavajuće i one koje imaju jako niske, mi smo negde u sredini. U našem zdravstvenom sistemu imamo veliku dostupnost neurologa, pregledi se mogu zakazati u roku od 10 dana do dve nedelje, što je značajno. Takođe, za dijagnostiku imamo značajne kapacitete, tako da i dijagnostički protokol možemo da ubrzamo. Kod nas je problem ta četvrta konekcija, a to je dostupnost lekova. Kada dobijemo lekove, s našom infrastrukturom moći ćemo da podržimo sve to. Ovakva edukacija služi da, kada nam stignu lekovi, možemo pravlno da ih iskoristimo – objasnila je dr Vesna Suknjaja

Po rečima upravnika Klinke za neurologiju Kliničkog centra Vojvodine dr Željka Živanovića, spona između neurologa i radiologa nezaobilazna je  u lečenju ne samo multiple skleroze, nego i drugih neuroloških bolesti.

- Kada se radi o postavljanju dijagnoze, na teritoriji Vojvodine imamo optimalne uslove. Optimalno vreme za postavljanje dijagnoze u odnosu na prve simptome MS, uz sve preduslove koje imamo, jeste oko dva meseca. Nekada je za većinu neuroloških bolesti važilo da nema razloga za žurbu, jer nema adekvatne terapije. Međutim, danas živimo u vremenu kada postoji efikasna terapija i za lečenje, odnosno modifikovanje toka MS. Nadamo se da te terapije kucaju i na naša vrata. Lekovi su registrovani i sada jer potrebno da se steknu još neki preduslovi koji nisu samo do lekara nego je to i ne nekim višim nivoima koji treba da omoguće da terapija postane i šire dostupna za naše pacijente – rekao je upravnik Klinke za neurologiju Kliničkog centra Vojvodine dr Željko Živanović.

V. Crnjanski