Nova metoda u Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine

U pitanju je TAVI metoda, koja je savremeni način lečenja aortne stenoze, a interventni kardiolog docentkinja dr Mila Kovačević provela je godinu dana u Italiji edukujući se za izvođenje ove intervencije.

TAVI je transkateterska zamena aortne valvule i u pitanju je minimalno invazivna metoda, gde se pacijentu pravi mali rez na preponi, uvodi se kateter koji ide do srca i postavlja se veštački zalistak. Cela intervencija podseća na implantaciju stenta. 

- Veštački zalistak se postavlja na mesto degenerativno izmenjenog, „propalog“ aortnog zaliska, time se proširuje mesto suženja i omogućava istiskivanje krvi iz leve komore u najveći krvni sud, aortu – objašnjava dr Kovačević i napominje kako je TAVI proteza napravljena je od metalnog okvira koji nosi veštački zalistak koji je sačinjen od goveđeg ili svinjskog perikarda, odnosno srčane ovojnice.

- Kada se razmatra način zamene aortne valvule, odluku mora da donese multidisciplinarni tim, u kome dominantnu ulogu imaju interventni kardiolog i kardiohirurg, ali i ordinirajući kardiolog, anesteziolog, ehokardiografista i radiolog. Odluka se donosi za svakog pacijenta ponaosob, a kriterijumi koji se posmatraju svakako su godine života pacijenta, prisustvo komorbiditeta, očekivano trajanje života, anatomske i proceduralne karakteristike, relativni rizici za operaciju i za TAVI, trajanje valvula, kao i iskustvo tima – napominje dr Kovačević.

Zlatni standard za lečenje aortne stenoze je bila, a i sada je, hirurgija, odnosno operacija. Međutim, pacijentima koji su stariji od 75 godina ili mlađima koji imaju pridružene bolesti zbog kojih spadaju u grupu visokorizičnih pacijenata za operaciju, bolje je da se zamena aortnog zaliska uradi TAVI metodom.

- Operacija, zamena aortnog zaliska hirurškim putem je intervencija koja zahteva otvaranje grudnog koša, radi se u opštoj anesteziji i u slučaju nekomplikovanog postoperativnog toka, pacijenti ostaju u bolnici sedam do10 dana, a potrebno je i dva meseca da zaraste grudna kost što rehabilitaciju čini dužom. Sa druge strane, TAVI se radi bez reza i otvaranja grudnog koša, u lokalnoj anesteziji, odnosno u tzv. „svesnoj sedaciji“, intervencija traje oko jednog sata, a pacijent se otpušta kući posle 48 do 72 sata. Nakon nekoliko dana pacijenti se vraćaju svakodnevnim aktivnostima – objašnjava docentkinja Kovačević.

Suženje aortnog zaliska, odnosno aortna stenoza, po učestalosti je drugo kardiološko oboljenje, odmah posle koronarne bolesti. Što su ljudi stariji, veća je učestalost ove bolesti i smatra se da 13 odsto starijih od 75 godina ima aortnu stenozu koja zahteva lečenje. U pitanju je degenerativno oboljenje, pa se sa godinama povećava mogućnost njegovog nastanka.

Neki pacijenti nemaju uopšte simptome bolesti, a oni zavise od stepena oštećenja, suženja zaliska. Međutim, već pojava prvih simptoma smanjuje mogućnost preživljavanja. Simptomi su bol u grudima, zamor, nedostatak vazduha, vrtoglavica, gubitak svesti.

- Kada se simptomi pojave, dvogodišnje preživljavanje je 50 odsto, a petogodišnje preživljavanje je 20 odsto. Zato mora da se reaguje na vreme – upozorava dr Kovačević.

Rešenje je u redovnim sistematskim pregledima, odnosno kontrolama kod kardiologa. Dr Kovačević kaže kako se već pri kliničkom pregledu čuje šum na srcu, a definitivna dijagnoza se postavlja ultrazvukom srca, odnosno ehokardiografijom.

Od ukupnog broja operisanih pacijenata u Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, u Sremskoj Kamenici njih oko 400-500 se operiše zbog zalistaka. Simptomi su bol u grudima, zamor, nedostatak vazduha, vrtoglavica, gubitak svesti

U Institutu su prve tri TAVI intervencije urađene 4. aprila i u timu je, pored dr Kovačević, bio rukovodilac Klinike za kardiologiju Instituta za KVBV profesor dr Milovan Petrović, a nakon toga su urađene još tri intervencije 20. aprila i tada su timu predvodili profesor dr Igor Ivanov i dr Igor Tomas. Svi pacijenti su dobro nakon intervencije.

Dr Mila Kovačević kaže kako su na Institutu pokušali da uvedu ovu proceduru 2015. godine, ali je tek od ove godine Republički fond za zdravstveno osiguranje odobrio proceduru. Institut je za ovu godinu dobio odobrenje za izvođenje 41 procedure.

- Ova intervencija je skupa i košta oko 30.000 evra. Sada je ona besplatna za naše pacijente – kazala je dr Kovačević.

LJ. Petrović