Нова метода у Институту за кардиоваскуларне болести Војводине
Пацијенти који имају сужење аортног залиска, односно аортну стенозу, више не морају да иду „под нож“, јер лекари Института за кардиоваскуларне болести Војводине у Сремској Каменици однедавно катетерски постављају вештачки залистак.
У питању је ТАВИ метода, која је савремени начин лечења аортне стенозе, а интервентни кардиолог доценткиња др Мила Ковачевић провела је годину дана у Италији едукујући се за извођење ове интервенције.
ТАВИ је транскатетерска замена аортне валвуле и у питању је минимално инвазивна метода, где се пацијенту прави мали рез на препони, уводи се катетер који иде до срца и поставља се вештачки залистак. Цела интервенција подсећа на имплантацију стента.
- Вештачки залистак се поставља на место дегенеративно измењеног, „пропалог“ аортног залиска, тиме се проширује место сужења и омогућава истискивање крви из леве коморе у највећи крвни суд, аорту – објашњава др Ковачевић и напомиње како је ТАВИ протеза направљена је од металног оквира који носи вештачки залистак који је сачињен од говеђег или свињског перикарда, односно срчане овојнице.
- Када се разматра начин замене аортне валвуле, одлуку мора да донесе мултидисциплинарни тим, у коме доминантну улогу имају интервентни кардиолог и кардиохирург, али и ординирајући кардиолог, анестезиолог, ехокардиографиста и радиолог. Одлука се доноси за сваког пацијента понаособ, а критеријуми који се посматрају свакако су године живота пацијента, присуство коморбидитета, очекивано трајање живота, анатомске и процедуралне карактеристике, релативни ризици за операцију и за ТАВИ, трајање валвула, као и искуство тима – напомиње др Ковачевић.
Златни стандард за лечење аортне стенозе је била, а и сада је, хирургија, односно операција. Међутим, пацијентима који су старији од 75 година или млађима који имају придружене болести због којих спадају у групу високоризичних пацијената за операцију, боље је да се замена аортног залиска уради ТАВИ методом.
- Операција, замена аортног залиска хируршким путем је интервенција која захтева отварање грудног коша, ради се у општој анестезији и у случају некомпликованог постоперативног тока, пацијенти остају у болници седам до10 дана, а потребно је и два месеца да зарасте грудна кост што рехабилитацију чини дужом. Са друге стране, ТАВИ се ради без реза и отварања грудног коша, у локалној анестезији, односно у тзв. „свесној седацији“, интервенција траје око једног сата, а пацијент се отпушта кући после 48 до 72 сата. Након неколико дана пацијенти се враћају свакодневним активностима – објашњава доценткиња Ковачевић.
Сужење аортног залиска, односно аортна стеноза, по учесталости је друго кардиолошко обољење, одмах после коронарне болести. Што су људи старији, већа је учесталост ове болести и сматра се да 13 одсто старијих од 75 година има аортну стенозу која захтева лечење. У питању је дегенеративно обољење, па се са годинама повећава могућност његовог настанка.
Неки пацијенти немају уопште симптоме болести, а они зависе од степена оштећења, сужења залиска. Међутим, већ појава првих симптома смањује могућност преживљавања. Симптоми су бол у грудима, замор, недостатак ваздуха, вртоглавица, губитак свести.
- Када се симптоми појаве, двогодишње преживљавање је 50 одсто, а петогодишње преживљавање је 20 одсто. Зато мора да се реагује на време – упозорава др Ковачевић.
Решење је у редовним систематским прегледима, односно контролама код кардиолога. Др Ковачевић каже како се већ при клиничком прегледу чује шум на срцу, а дефинитивна дијагноза се поставља ултразвуком срца, односно ехокардиографијом.
Од укупног броја оперисаних пацијената у Институту за кардиоваскуларне болести Војводине, у Сремској Каменици њих око 400-500 се оперише због залистака. Симптоми су бол у грудима, замор, недостатак ваздуха, вртоглавица, губитак свести
У Институту су прве три ТАВИ интервенције урађене 4. априла и у тиму је, поред др Ковачевић, био руководилац Клинике за кардиологију Института за КВБВ професор др Милован Петровић, а након тога су урађене још три интервенције 20. априла и тада су тиму предводили професор др Игор Иванов и др Игор Томас. Сви пацијенти су добро након интервенције.
Др Мила Ковачевић каже како су на Институту покушали да уведу ову процедуру 2015. године, али је тек од ове године Републички фонд за здравствено осигурање одобрио процедуру. Институт је за ову годину добио одобрење за извођење 41 процедуре.
- Ова интервенција је скупа и кошта око 30.000 евра. Сада је она бесплатна за наше пацијенте – казала је др Ковачевић.
Љ. Петровић