Nestaje li međugeneracijska solidarnost: 180.000 starina živi u bedi
NOVI SAD: Kao narod koji vekovima živi na raskšću „ruže vetrova”, Srbi su razvili duboku tradiciju solidarnosti, koja ih je spasavala od mnogih nesreća kroz koje su prolazili. Predsednica Udruženja „Snaga prijateljstva – Amati” Nadežda Satarić objašnjava da su primeri solidarnosti srpskog naroda prema ugroženim grupama stanovnika brojni.
Zahvaljujući solidarnosti, kroz omladinske radne akcije izgrađen je Novi Beograd, auto-put u bivšoj SFRJ, mnogi železnički putevi..., objasnila je Nadežda Satarić.
Kako dodaje, tokom 2014. spasen je i Obrenovac i mnogo ljudskih života i imovine u drugim gradovima u Srbiji koji su bili zahvaćeni poplavama.
U toku migrantske krize 2015/6. narod s ovih prostora bio je izuzetno solidaran u odnosu na ljude druge vere, religije, nacije, jer je želeo da pomogne i ublaži njihove patnje. Veoma smo solidarani kad treba prikupljati novac kroz SMS poruke za lečenje dece ili nabavku inkubatora za bebe. Međutim, nismo se pokazali kao solidarni kada je u pitanju potreba za pomoći najstarijim sugrađanima. Solidarnost prema starijim osobama je izražena na pojedinačnom nivou i na nivou porodice, ali je zatajila na društvenom i državnom nivou, kaže naša sagovornica.
Po njenoj oceni, društvo solidarnost prema starijima treba da pokazuje time što će sadašnje generacija radno sposobnih uplaćivati doprinose za penzijsko osiguranje – odnosno to treba da čine njihovi poslodavci – jer time doprinose da penzioneri imaju redovne penzije od kojih mogu dostojanstveno da žive.
Međutim, u nemalom broju slučajeva, poslodavci to ne čine, već uplaćuju svojim zaposlenima doprinose na minimalnu cenu rada, a preostali deo zarade im daju na ruke. Nije zanemarljiv ni broj onih koji rade na crno, bez ikakvih uplata za PIO. To samo potvrđuje nedostatak međugeneracijske solidarnosti, a posledica su niske penzije od kojih nemali broj penzionera ne može normalno da živi. Država te pojave toleriše ili mehanizme koje ima na raspolaganju ne koristi efikasno da bi se one sprečile, smatra Nadežda Satarić.
Ona navodi i primer u kojem država u punoj meri ne pokazuje solidanost sa starijima, i to onima koji nemaju penziju niti drugih prihoda za život, niti podršku porodice.
Među 130.000 starijih žena i 50.000 muškaraca koji su bez penzije dosta je onih koji žive u dubokom siromaštvu, a ne mogu da dobiju novčanu socijalnu pomoć samo zato što poseduju više od hektara zemlje, a nisu spremni da je stave pod hipoteku ili tuže svoje srodnike da bi sud utvrđivao njihovu mogućnost učestvovanja u izdržavanju. Država je u obavezi da tim ljudima obezbedi minimum materijalnih sredstava za preživljavanje, a ona to čini tek za desetak hiljada kojima je obezbedila novčanu socijalnu pomoć, dok ostali nemaju ništa, zaključila je Nadežda Satarić.
Ljubinka Malešević
