Neraspoloženje i razdražljivost kao simptomi infekcije

Pored toga, kada roditelji primete ubrzano i otežano disanje, kašalj, povišenu telesnu temperaturu koja traje duže od tri dana, povraćanje, bol u stomaku ili slab apetit, važno je da se jave pedijatru. Imajući u vidu da deca većinu vremena provode u vrtiću i dolaze u stalni kontakt sa drugom decom, neophodan je dodatni oprez. Zatvoreni prostor olakšava širenje bolesti, a prema rečima pedijatra primarisusa dr Mire Ilić u MediGroup zdravstvenom sistemu, u ovom uzrastu najčešća su oboljenja respiratornog trakta.

- Kod dece u vrtiću, pored respiratornih infekcija, veoma su učestale i bolesti digestivnog trakta, osipne groznice, konjuktivitisa i upale srednjeg uha. Takođe, kod dece ovog uzrasta česte su i povrede - otkriva dr Ilić.

Kada je reč o uzročnicima zaraze, oko 90 odsto infekcija gornjih disajnih puteva izazvano je virusima, usled prenosa mikroorganizama putem direktnog kontakta sa zaraženom decom.

- Korona virusi čine između deset do 20 odsto svih infekcija gornjih disajnih puteva, a od bakterijskih izazivača kao najčešće izdvajaju se streptokoke i pneumokoke. Bolesti se razvijaju usled olakšanog načina prenosa u zatvorenom prostoru, uglavnom kapljičnim putem ili kao posledica prljavih ruku, nesterilisanih bočica i zaražene hrane, ali i igračaka - dodaje dr Ilić.

Kovid-19 kod dece malog uzrasta uglavnom se ispoljava asimptomatski ili kao blaga respiratorna infekcija u vidu sekrecije i zapušenosti nosa, uz kašalj i moguću povišenu temperaturu. Ipak, ovaj virus se kod dece može manifestovati i prolaznim bolovima u stomaku, povraćanjem i dijarejom, kao i osipom i odsustvom mirisa i ukusa. Poteškoće su obično prisutne nekoliko dana i prolaze bez komplikacija, a u retkim slučajevima može doći i do postkovid sindroma, odnosno veoma jake reakcije imunog sistema koja zahteva bolničko lečenje.

Virusna oboljenja u ovom uzrastu najčešće se tretiraju primenom velike količine tečnosti i zdravom ishranom, ali i brigom o higijeni.

Pravovremenim pregledima mogu da se otkriju razni deformiteti, problemi u govoru, anomalije ili početak razvijanja nekih hroničnih bolesti i zato je odlazak kod pedijatra na vreme ključan za prevenciju mnogih teških bolesti. Obavljanje preventivnih pregleda za decu predškolskog uzrasta savetuje se minimum jednom godišnje, kako bi se pratio njihov rast i razvoj.

- Terapija zahteva dosta vode, čajeva, supa i limunada, a od hrane se savetuje unos voća i povrća. Od lekova se koriste antipiretici za snižavanje povišene temperature, a mogu se primeniti i biljni preparati koji u svojoj osnovi sprečavaju ulazak virusa i njegovo razmnožavanje u organizmu. Najbolja prevencija za grip je vakcinacija i adekvatno pranje ruku, nošenje maske, kao i provetravanje - ističe dr Ilić.

Preduslov za jak imunitet je dobar san, jer se upravo tada luči najveća količina hormona rasta i zato je detetu predškolskog uzrasta poželjno obezbediti deset sati sna. Takođe, važno je da imaju tri glavna obroka i dve užine, uz što veći unos tečnosti.

- Zdrava, balansirana ishrana uz namirnice kao što su brokoli, spanać, paradajz, šargarepa, crni i beli luk, slatki krompir, jagode, borovnice, kajsije, banane, mango i crveni grejpfrut znatno doprinosi jačanju imuniteta. Takođe, unos omega tri nezasićenih masnih kiselina konzumiranjem maslinovog ulja ili morske ribe su najbolji izbor vitamina i antioksidanasa. Imunizacija svakako predstavlja najbolju i najstariju preventivnu meru, a od velikog značaja su  fizička aktivnost deteta i dobri higijenski uslovi - zaključuje dr Ilić.

LJ. Petrović