Нерасположење и раздражљивост као симптоми инфекције

Поред тога, када родитељи примете убрзано и отежано дисање, кашаљ, повишену телесну температуру која траје дуже од три дана, повраћање, бол у стомаку или слаб апетит, важно је да се јаве педијатру. Имајући у виду да деца већину времена проводе у вртићу и долазе у стални контакт са другом децом, неопходан је додатни опрез. Затворени простор олакшава ширење болести, а према речима педијатра примарисуса др Мире Илић у МедиГроуп здравственом систему, у овом узрасту најчешћа су обољења респираторног тракта.

- Код деце у вртићу, поред респираторних инфекција, веома су учестале и болести дигестивног тракта, осипне грознице, коњуктивитиса и упале средњег уха. Такође, код деце овог узраста честе су и повреде - открива др Илић.

Када је реч о узрочницима заразе, око 90 одсто инфекција горњих дисајних путева изазвано је вирусима, услед преноса микроорганизама путем директног контакта са зараженом децом.

- Корона вируси чине између десет до 20 одсто свих инфекција горњих дисајних путева, а од бактеријских изазивача као најчешће издвајају се стрептококе и пнеумококе. Болести се развијају услед олакшаног начина преноса у затвореном простору, углавном капљичним путем или као последица прљавих руку, нестерилисаних бочица и заражене хране, али и играчака - додаје др Илић.

Ковид-19 код деце малог узраста углавном се испољава асимптоматски или као блага респираторна инфекција у виду секреције и запушености носа, уз кашаљ и могућу повишену температуру. Ипак, овај вирус се код деце може манифестовати и пролазним боловима у стомаку, повраћањем и дијарејом, као и осипом и одсуством мириса и укуса. Потешкоће су обично присутне неколико дана и пролазе без компликација, а у ретким случајевима може доћи и до постковид синдрома, односно веома јаке реакције имуног система која захтева болничко лечење.

Вирусна обољења у овом узрасту најчешће се третирају применом велике количине течности и здравом исхраном, али и бригом о хигијени.

Правовременим прегледима могу да се открију разни деформитети, проблеми у говору, аномалије или почетак развијања неких хроничних болести и зато је одлазак код педијатра на време кључан за превенцију многих тешких болести. Обављање превентивних прегледа за децу предшколског узраста саветује се минимум једном годишње, како би се пратио њихов раст и развој.

- Терапија захтева доста воде, чајева, супа и лимунада, а од хране се саветује унос воћа и поврћа. Од лекова се користе антипиретици за снижавање повишене температуре, а могу се применити и биљни препарати који у својој основи спречавају улазак вируса и његово размножавање у организму. Најбоља превенција за грип је вакцинација и адекватно прање руку, ношење маске, као и проветравање - истиче др Илић.

Предуслов за јак имунитет је добар сан, јер се управо тада лучи највећа количина хормона раста и зато је детету предшколског узраста пожељно обезбедити десет сати сна. Такође, важно је да имају три главна оброка и две ужине, уз што већи унос течности.

- Здрава, балансирана исхрана уз намирнице као што су броколи, спанаћ, парадајз, шаргарепа, црни и бели лук, слатки кромпир, јагоде, боровнице, кајсије, банане, манго и црвени грејпфрут знатно доприноси јачању имунитета. Такође, унос омега три незасићених масних киселина конзумирањем маслиновог уља или морске рибе су најбољи избор витамина и антиоксиданаса. Имунизација свакако представља најбољу и најстарију превентивну меру, а од великог значаја су  физичка активност детета и добри хигијенски услови - закључује др Илић.

Љ. Петровић