Nenad Lovrenski: Prepariranje je najzahtevnije kod riba

O upornosti i ispoljenom majstorstvu u bavljenju retkim zanatom svedoči veliki broj prepariranih ribolovačkih i lovačkih trofeja, od somova, šarana, smuđeva i štuka, do veprova i srndaća, fazana i raznih pernatih lepotana.   

U prepariranje riba krenuo je sasvim slučajno iz hobija. Novi Kneževac je imao vrsne preparatore ptica i sisara, ali ne i riba, a Lovrenski je zahvaljujući upornosti i talentu posle prve godine rada u ovaj zanat uneo svoje ideje, kompletnu tehnologiju, materijale...

Lovrenski se sam usavršavao, ali zanat je „kupovao“ i od vrhunskog majstora, sada pokojnog Radivoja Brace Jančića iz Novog Kneževca, koji je bio veoma cenjen, a koji je opet recepture dobio od takođe izuzetnog novokneževačkog majstora Steve Dimitrijevića. 

- Nisam puno radio sa pokojnim Jančićem, ali sam uvažio njegov savet, da prepariranjem moraš da se baviš ozbiljno, ili nikako. Njegovi saveti su mi pomogli i danas mi pomažu da se držim etike i radim što je moguće bolje. Primerci riba i divljači za prepariranje stižu sa svih strana iz robolovnih i lovnih revira iz Srbije, a uglavnom ih donose ljudi koji se bave ribolovom i lovom - kaže Nenad Lovrenski.

Predočava da lovci i ribolovci ukoliko odluče da određenu lovinu prepariraju treba o njoj odmah da povedu računa. Ptice ili sisare treba rashladiti kako ne bi došlo do potparivanja kože, potom umotati u hartiju, staviti u najlon kesu i odneti na prepariranje, a ako to odmah nije moguće, treba ih pažljivo odložiti u zamrzivač. 

Pecaroši kada im se posreći pa na udicu dođe smuđ, som, štuka ili kapitalni primerak neke druge vrste ribe vole da to ovekoveče i sačuvaju za uspomenu prepariranjem.

- Nije svaka riba pogodna za prepariranje. Mora se voditi i računa o zakonskim odredbama, od toga u koje doba godine je riba upecana, da li je u mrestu ili ne, takođe i da li je u dozvoljenoj meri. Mora da postoji razlog i da se poštuje sportska etika za prepariranje. Ne volim da radim sve i svašta, jer ovo nije posao za serijsko štancanje - kaže Lovrenski, napominjući da je pobornik akcije: uhvati, slikaj se i vrati ribu u vodu.

Napominje da, ako već postoji razlog za prepariranje ulova, moraju da se poštuju  pravila - sve mora da krene sa vode, da riba ima što manje oštećenja, kako bi koža, krljušt i peraja ostali u što boljem stanju...

- Oštećenja na ribi teško može bilo koji majstor da nadomesti i prekrije nekim drugim tehnikama i replikama. Riba ako nije doneta tog dana na prepariranje kada je ulovljena, treba da se odloži u zamrzivač, najbolje na neku ravnu površinu, kako bi se u tom položaju zaledila, u suprotnom teško može da se dobije željeni eksponat - objašnjava Lovrenski.

Na početku rada prvo se riba skicira da se uhvate njene mere, jer ona menja gabarit i liniju. 

- Riba u zamrzivaču mutira, njena koža bude siva i gubi boju i pigmentaciju tako da kada dođe na radni sto za prepariranje nema boju kakvu inače ima. Zato je važno da se na vodi odmah posle ulova riba fotografiše da bismo znali kako je izgledala. Sledi vađenje mesa iz kože, jer u prepariranom primerku je bitno da je sve prirodno ono što se vidi. Kada se koža očisti potapa se u hemijski rastvor, gde može da ostane do 24 sata i u tom periodu moramo da namestimo model koji je odgovarajuće proporcije, primereno obliku, figuri i liniji te ribe. Naknadno je sve to teško menjati, ili gotovo nemoguće. Hemikalija učini svoje, ali koža ribe uvek ostaje podložna disanju i mora se voditi računa da se preparirani primerci ne drže u preterano hladnim ili toplim uslovima, nego na nekoj optimalnoj temperaturi - ukazuje Lovrenski.

Obrađena koža ribe se potom navlači na pripremljeni model pa sledi ušivanje na mestima gde je riba otvarana prilikom obrade. To može da se radi bočno, a može i ispod na trbuhu, ali prema rečima Lovrenskog uvek se nastoji da sve izgledom bude što prirodnije. Potom sledi sušenje, koje zavisi od vrste ribe. Nakon sušenja dobije se impregrirana suva koža koja je pogodna da joj se vrati pigmentacija i boja, a preparator iz Novog Kneževca je pobornik da se to radi ručno četkicom, jer tako svaka šara i nijansa može da se dotera.

- Riba se na kraju lakira, a lak ne sme da bude grub, nego mek i providan da se zadrži željena boja. Posle lakiranja sledi dekoracija, koja zavisi od ambijenta u kom će preparat završiti - kaže Lovrenski.

Rok trajanja prepariranih riba zavisi od toga kako je prepariranje urađeno, jer je bitno da na koži iznutra ne ostane nikakvih materija jer dolazi do propadanja, a takođe i od načina čuvanja. Lovrenski napominje da ako je prepariranje valjano urađeno, ne postoji rok trajanja.

 Milorad Mitrović