Ненад Ловренски: Препарирање је најзахтевније код риба

О упорности и испољеном мајсторству у бављењу ретким занатом сведочи велики број препарираних риболовачких и ловачких трофеја, од сомова, шарана, смуђева и штука, до вепрова и срндаћа, фазана и разних пернатих лепотана.   

У препарирање риба кренуо је сасвим случајно из хобија. Нови Кнежевац је имао врсне препараторе птица и сисара, али не и риба, а Ловренски је захваљујући упорности и таленту после прве године рада у овај занат унео своје идеје, комплетну технологију, материјале...

Ловренски се сам усавршавао, али занат је „куповао“ и од врхунског мајстора, сада покојног Радивоја Браце Јанчића из Новог Кнежевца, који је био веома цењен, а који је опет рецептуре добио од такође изузетног новокнежевачког мајстора Стеве Димитријевића. 

- Нисам пуно радио са покојним Јанчићем, али сам уважио његов савет, да препарирањем мораш да се бавиш озбиљно, или никако. Његови савети су ми помогли и данас ми помажу да се држим етике и радим што је могуће боље. Примерци риба и дивљачи за препарирање стижу са свих страна из роболовних и ловних ревира из Србије, а углавном их доносе људи који се баве риболовом и ловом - каже Ненад Ловренски.

Предочава да ловци и риболовци уколико одлуче да одређену ловину препарирају треба о њој одмах да поведу рачуна. Птице или сисаре треба расхладити како не би дошло до потпаривања коже, потом умотати у хартију, ставити у најлон кесу и однети на препарирање, а ако то одмах није могуће, треба их пажљиво одложити у замрзивач. 

Пецароши када им се посрећи па на удицу дође смуђ, сом, штука или капитални примерак неке друге врсте рибе воле да то овековече и сачувају за успомену препарирањем.

- Није свака риба погодна за препарирање. Мора се водити и рачуна о законским одредбама, од тога у које доба године је риба упецана, да ли је у мресту или не, такође и да ли је у дозвољеној мери. Мора да постоји разлог и да се поштује спортска етика за препарирање. Не волим да радим све и свашта, јер ово није посао за серијско штанцање - каже Ловренски, напомињући да је поборник акције: ухвати, сликај се и врати рибу у воду.

Напомиње да, ако већ постоји разлог за препарирање улова, морају да се поштују  правила - све мора да крене са воде, да риба има што мање оштећења, како би кожа, крљушт и пераја остали у што бољем стању...

- Оштећења на риби тешко може било који мајстор да надомести и прекрије неким другим техникама и репликама. Риба ако није донета тог дана на препарирање када је уловљена, треба да се одложи у замрзивач, најбоље на неку равну површину, како би се у том положају заледила, у супротном тешко може да се добије жељени експонат - објашњава Ловренски.

На почетку рада прво се риба скицира да се ухвате њене мере, јер она мења габарит и линију. 

- Риба у замрзивачу мутира, њена кожа буде сива и губи боју и пигментацију тако да када дође на радни сто за препарирање нема боју какву иначе има. Зато је важно да се на води одмах после улова риба фотографише да бисмо знали како је изгледала. Следи вађење меса из коже, јер у препарираном примерку је битно да је све природно оно што се види. Када се кожа очисти потапа се у хемијски раствор, где може да остане до 24 сата и у том периоду морамо да наместимо модел који је одговарајуће пропорције, примерено облику, фигури и линији те рибе. Накнадно је све то тешко мењати, или готово немогуће. Хемикалија учини своје, али кожа рибе увек остаје подложна дисању и мора се водити рачуна да се препарирани примерци не држе у претерано хладним или топлим условима, него на некој оптималној температури - указује Ловренски.

Обрађена кожа рибе се потом навлачи на припремљени модел па следи ушивање на местима где је риба отварана приликом обраде. То може да се ради бочно, а може и испод на трбуху, али према речима Ловренског увек се настоји да све изгледом буде што природније. Потом следи сушење, које зависи од врсте рибе. Након сушења добије се импрегрирана сува кожа која је погодна да јој се врати пигментација и боја, а препаратор из Новог Кнежевца је поборник да се то ради ручно четкицом, јер тако свака шара и нијанса може да се дотера.

- Риба се на крају лакира, а лак не сме да буде груб, него мек и провидан да се задржи жељена боја. После лакирања следи декорација, која зависи од амбијента у ком ће препарат завршити - каже Ловренски.

Рок трајања препарираних риба зависи од тога како је препарирање урађено, јер је битно да на кожи изнутра не остане никаквих материја јер долази до пропадања, а такође и од начина чувања. Ловренски напомиње да ако је препарирање ваљано урађено, не постоји рок трајања.

 Милорад Митровић