Nemačka: Prvi put lužičko-srpski jezik uči se „onlajn“

Ovim su konačno stvoreni uslovi da se jezik Lužičkih Srba, poznatih i po tome što se veoma retko može čuti da je neko od njih počinio bilo kakvo krivično delo, može tehnički jednostavno učiti svuda u svetu, a početnički kurs od 56 lekcija, razvijen je na univezitetu u Drezdenu, omgućava, kako se navodi, da se nauči oko 2.000 reči.



„Jezik Lužičkih Srba i novi mediji“, projekat je za koji je fondaciji Lužičkih Srba stavljeno na raspolaganje ukupno oko 1,9 miliona evra, prenose mediji.



Sami Lužički Srbi već duže upozoravaju da je njihov jezik ugrožen, a pojedni eksperti ukazuju da je, posebno donjo-lužičko srpski u „smrtnoj agoniji“.



Kada je reč o jeziku ovog slovenskog naroda koji u Nemačkoj ima status nacionalne manjine, nedostaju učitelji za jezičku nastavu u škola

Projekat vredan 1,9 miliona evra

Poslanik u Drezdenu iz redova demohrišćana Marko Šiman rekao je da su za osiguranje nastave jezika Lužičkih Srba hitno potrebni učitelji i ukazao na finansijsku obavezu države, a mediji navode da su pored nemačkih učitelja, zainteresovani i učitelji iz Poljske i Češke.



Ovaj slovenski narod, koji je uspešno sve ovo vreme odolevao germanizaciji, a preživeo je i strahote Trećeg rajha, bori se za ocuvanje svog bogatog jezika, sa sedam padeža, jedninom, množinom, ali i dvojinom. 



Ovaj narod živi u oblasti Lužice, koji Nemci zovu Lauzic (Lausitz), gde je u Budišinu kulturno središte Lužičkih Srba iz gornjeg regiona, a u mestu Kočebuz, ili kako Nemci kažu Kotbus, sedište donjo-lužičkih Srba. 



Kada je reč o samim Lužičkim Srbima u Nemačkoj, koji svoju decu nazivaju imenima Jagvita, Božena, Ludmila, Lenka, Aleksandar, Borisilav, Stanislav, Amalija, Kazimir.....oni su poznati po šarenilu svojih folklornih nošnji, slovenskoj mitologiji, duhu pripovedaka i saga, bajkama i pitalicama, širokom slovenskom duhu, ali i po svadbarskoj supi i običajima....



Ono što sada, međutim, brine mnoge lužičko-srpske porodice je jezik koji nestaje - od preko 50.000 Lužičkih Srba, koliko danas živi u Nemačkoj, samo njih dvadesetak hiljada aktivno govore svoj maternji jezik, upozorava statistika.



Lužički Srbi su ponosni na činjenicu da se njihov jezik nekada govorio i u mestu Serbin, u Teksasu (SAD), ponosni su na svoju istoriju i kulturu, očuvanu i u uslovima kada to nije bilo lako - u vreme nacizma, kad su fašisti, da bi u toj manjini uništilu duh slovenstva, raseljavali učitelje i duhovnike po celoj Nemačkoj.

Oni imaju svoje škole, kuturne institucije, dvojezične ulice i naselja, imaju medije i imaju zastavu plavo-crvene-bele boje koja se, kako kažu, tesno oslanja na zastave Rusije i Srbije.



Osim teškoća, vezanih za očuvanje kulture i jezika, Lužički Srbi poslednjih godina imaju i problem sa neonacistima i desničarima, tipičan za nemački istok.



Nemački desničari, kako prenose mediji, poslednjih godina precrtavaju table sa nazivima mesta isapisanih na lužičko-srpskom jeziku ili na njima crtaju zloglasni kukasti krst, a ne ostavljaju na miru ni mlade Lužičke Srbe.



Upravo zato u „Domovini“, koja je krovna institucija Lužičkih Srba, kažu da bi od šefa vlade Saksonije Stanisava Tiliha iz Hrišćansko-demokratske unije kancelarke Angele Merkel, želeli da čuju par jasnijih reči o problemima s neonacistima.



Tilih je tu „prava adresa“ kada je reč i o problemima nemačkog istoka i o životu Lužičkih Srba.



On je, naime, jedni Lužički Srbin koji se u politici vinuo tako visoko i već godinama „bitku bije“ i sa desničarima u parlamentu i sa rupama u budžetu Saksonije i sa nacionalnim i drugim temama.



Za Tiliha, katolika po veroispovesti, inženjera po obrazovanju i Lužičkog Srbina po rođenju, kaže se da se kao malo ko, kao on, razume u politiku i integraciju i da je kao političar sa najdužim stažom predsednika vlade jedne nemačke pokrajine, zapravo, postao „otac“ Saksonije, odnosno, kako analitičari kažu, „muška Merkelova“.



Za ovog Lužičkog Srbina se kaže da vlada slično kao i Merkelova - bez puno pompe, „matematički“ razložno i stručno tražeći rešenja i da je čovek „tihih tonova“.