Немачка: Први пут лужичко-српски језик учи се „онлајн“

Овим су коначно створени услови да се језик Лужичких Срба, познатих и по томе што се веома ретко може чути да је неко од њих починио било какво кривично дело, може технички једноставно учити свуда у свету, а почетнички курс од 56 лекција, развијен је на унивезитету у Дрездену, омгућава, како се наводи, да се научи око 2.000 речи.



„Језик Лужичких Срба и нови медији“, пројекат је за који је фондацији Лужичких Срба стављено на располагање укупно око 1,9 милиона евра, преносе медији.



Сами Лужички Срби већ дуже упозоравају да је њихов језик угрожен, а поједни експерти указују да је, посебно доњо-лужичко српски у „смртној агонији“.



Када је реч о језику овог словенског народа који у Немачкој има статус националне мањине, недостају учитељи за језичку наставу у школа

Пројекат вредан 1,9 милиона евра

Посланик у Дрездену из редова демохришћана Марко Шиман рекао је да су за осигурање наставе језика Лужичких Срба хитно потребни учитељи и указао на финансијску обавезу државе, а медији наводе да су поред немачких учитеља, заинтересовани и учитељи из Пољске и Чешке.



Овај словенски народ, који је успешно све ово време одолевао германизацији, а преживео је и страхоте Трећег рајха, бори се за оцување свог богатог језика, са седам падежа, једнином, множином, али и двојином. 



Овај народ живи у области Лужице, који Немци зову Лаузиц (Лауситз), где је у Будишину културно средиште Лужичких Срба из горњег региона, а у месту Кочебуз, или како Немци кажу Котбус, седиште доњо-лужичких Срба. 



Када је реч о самим Лужичким Србима у Немачкој, који своју децу називају именима Јагвита, Божена, Лудмила, Ленка, Александар, Борисилав, Станислав, Амалија, Казимир.....они су познати по шаренилу својих фолклорних ношњи, словенској митологији, духу приповедака и сага, бајкама и питалицама, широком словенском духу, али и по свадбарској супи и обичајима....



Оно што сада, међутим, брине многе лужичко-српске породице је језик који нестаје - од преко 50.000 Лужичких Срба, колико данас живи у Немачкој, само њих двадесетак хиљада активно говоре свој матерњи језик, упозорава статистика.



Лужички Срби су поносни на чињеницу да се њихов језик некада говорио и у месту Сербин, у Тексасу (САД), поносни су на своју историју и културу, очувану и у условима када то није било лако - у време нацизма, кад су фашисти, да би у тој мањини уништилу дух словенства, расељавали учитеље и духовнике по целој Немачкој.

Они имају своје школе, кутурне институције, двојезичне улице и насеља, имају медије и имају заставу плаво-црвене-беле боје која се, како кажу, тесно ослања на заставе Русије и Србије.



Осим тешкоћа, везаних за очување културе и језика, Лужички Срби последњих година имају и проблем са неонацистима и десничарима, типичан за немачки исток.



Немачки десничари, како преносе медији, последњих година прецртавају табле са називима места исаписаних на лужичко-српском језику или на њима цртају злогласни кукасти крст, а не остављају на миру ни младе Лужичке Србе.



Управо зато у „Домовини“, која је кровна институција Лужичких Срба, кажу да би од шефа владе Саксоније Станисава Тилиха из Хришћанско-демократске уније канцеларке Ангеле Меркел, желели да чују пар јаснијих речи о проблемима с неонацистима.



Тилих је ту „права адреса“ када је реч и о проблемима немачког истока и о животу Лужичких Срба.



Он је, наиме, једни Лужички Србин који се у политици винуо тако високо и већ годинама „битку бије“ и са десничарима у парламенту и са рупама у буџету Саксоније и са националним и другим темама.



За Тилиха, католика по вероисповести, инжењера по образовању и Лужичког Србина по рођењу, каже се да се као мало ко, као он, разуме у политику и интеграцију и да је као политичар са најдужим стажом председника владе једне немачке покрајине, заправо, постао „отац“ Саксоније, односно, како аналитичари кажу, „мушка Меркелова“.



За овог Лужичког Србина се каже да влада слично као и Меркелова - без пуно помпе, „математички“ разложно и стручно тражећи решења и да је човек „тихих тонова“.