Neke opštine neoprostivo kasne sa gradnjom stanova za izbeglice

Ovaj program sprovodi se u celoj zemlji, kao i u gradovima i opštinama na teritoriji Vojvodine. Razlog ovog zatvorenog, radnog sastanka, kakao se moglo čuti na ulasku u salu, jeste kašnjenje izgradnje određenog broja objekata u nekim lokalnim samuporavma, zaduženim za realizaciju ovog stambenog programa za izbeglice.

- Od nešto više od 7.100 rešanja Regionalnog stambenog programa, oko 3.000 moraju i treba da se dese u Vojvodini, a jako smo ograničeni s vremenom, zbog niza razloga – rekao je komesar za izbeglice i migracije Republike Srbije Vladimir Cucić.

Osvrnuvši se na početak projekta, Cucić je podsetio na to da je neko vreme od 2012. do 2014. godine potrošeno, i sada za tim ne vredi žaliti.

- Već smo jednom morali da produžavamo rokove, a neki od njih definitivno ističu u decembru ove godine. Ceo Regionalni stambeni program mara da se ostvari do 2021. godine. To znači da se 55 miliona evra u ovom momentu moraju potrošiti. Ako to razbijemo po danima, kako sam još u novembru prošle godine govorio za celu Srbiju, to je više od 100.000 evra dnevno, što pokazuje da smo u jednom neverevatnom vremenskom škripcu – objasnio je Cucić.

Po njegovim rečima, veći broj opština ovaj posao radi izrazito odgovorno i trudi se da realizuje ono što je kod njih. Međutim, ima nekoliko opština i gradova u Vojvodini koji su definitivno u takvoj docnji, da on ne zna kakao će se to tamo izvesti.

- Radi se o skoro 200 stanova i građevinskom materijalu za stotinak kuća. Dakle, oko 300 porodica čekaju rešenje - istakao je Cucić.

- Projektom Regionalnog stambenog programa, namenjenog izbeglicama iz bivših jugoslovenskih republika u Srbiji, treba da se realizuje 7.138 rešenja o dobijanju stanova, kuća i građevinskog materijala. Očekujemo da ćemo dobiti, iz rezervi iz susednih zemalja, još stotinak rešenja, tako da smo od početno planirane brojke, od 6.150, došli do  više od 7.000. Pretpostavljamo da će do kraja to biti oko 7.300 ugovora - rekao je komesar Cucić, uz procenu da je trenutno realizovano oko 2.250 rešenja vezanih za stanove i dodelu građevinskog materijala. Po njegovim rečima, ovo je jedna od najuspešnijih operacija koju je ovde, posle ratova u BiH i Hrvatskoj, sporovela međunarodna javnost.

- Potrebno je dinamiku ovih poslaova utvrditi na dnevnom nivou. U sklopu priprema ovog, na ovu temu završnog sastanka u Srbiji, prošlog petka smo takođe bili i sa gradonačlenikom Milošem Vučevićem. Samo grad Novi Sad treba da ima 750 do 800 rešenja, zidamo na četiri lokacije, i to je ozbiljan poduhvat.

Sada svi zajedno treba da vidimo gde smo sada i šta nam je činiti. Jer, ako kod vas ne mogu da kupim 30 stanova, daćemo 60 stanova Novom Sadu, Vrbasu ili nekom ko ima kapacitete. Srbija nije dovoljno bogata da novac koji je teškom mukom dobijen, i koji Srbiju ne košta ništa - ne iskoristi. Ne želimo da se kockamo s ugledom celog projekta. Smatramo i da je ovo uvod u veoma ozbiljan projekat za interno raseljene s Kosova i nadam se da će sve ispasti dobro – objasnio je komesar za izbeglice i migracije, ne navodeći u kojim su opštinama problemi, ali je obećao da će podaci, ukoliko se stvari ne promene, biiti iznete u javnost.

- Red je da svi ti ljudi koji tamo očekuju rešenja u teškoj situaciji 20 i nešto godina, do njega i dođu – rekao je Cucić, rekavši da veruje da polovina gradonačelnika i predsednika opoština ni ne zna da kod njih postoji kašnjenje u ostvarivanju ovog programa, te je ovaj sastanak bio prilika da se to raspravi.

Direktor Fonda za izbegla, prognana i raseljena lica AP Vojvodine Duško Ćutilo rekao je da je Vojvodina danas veliko socijalno gradilište.

- Na terotoriji brojnih lokalnih samouparava grade se stanovi za izbegla i prognana lica. Osim toga, značajna sredstva ulažu se i u kupovinu seoskih kuća i dodelu građevinskog materijala, i kao Pokrajinska vlada i Fond za pružanje pomoći izbeglim i raseljenim licima nisu direktno uključeni u postupak sprovođenja Regionalanog stambenog programa, čiji je glavni nosilac Komesarijat za izbeglice i migracije. Želeli smo da kao institucija s terotrije AP Vojvodine doprinos damo organizacijom ovog sasatanka na kojem će se konstruktivno razgovarati o dinamici i daljim planovima. – rekao je Ćutilo.

V. Crnjanski