Недеља имунизације до 29. априла: Вакцинација једина заштита

Посебан акценат ставља се на децу из тешко доступних осељивих и маргинализованих група. Недељу имунизације иницирала је СЗО у октобру 2005. године, а Србија се укључила од почетка. Слоган овогодишње кампање је „Вакцинација је индивидуално право, а колективна одговорност”. У Институту за јавно здравље Војводине кажу да је имунизација резултат колективне одговорности и позивају грађане да учините све како би сви били правовремено и потпуно вакцинисани.

Имунизација је једна од најуспешнијих јавноздравствених иницијатива. Имунизацијом се превенирају болести, компликације и смртни исходи код рака грлића материце, дифтерије, хепатитиса Б, морбила, заушки, великог кашља, запаљења плућа, дечје парализе, пролива изазване ротавирусом, рубеле и тетануса.

Сваке године региструје се два до три милиона смртних исхода од пнеумококних инфекција, ротавирусних инфекција, дифтерије, тетануса, великог кашља, малих богиња код невакцинисаних лица, а највише код деце испод пет година живота. Процењује се да сваке године остане невакцинисано 18,7 милиона деце у свету, основним вакцинама према проширеном програму имунизације. Имунизација је допринела искорењивању великих богиња и доприноси искорењивању дечје парализе, каже директор Института за јавно здравље Војводине професор др Владимир Петровић.

Др Владимир Петровић сматра да имунизација мора да буде приоритет због седам кључних разлога. Она спасава животе; то је основно право, али није доступно свима, епидемије представљају озбиљне претње; заразне болести могу да изазову смртни исход; заразне болести могу да се контролишу и одстране; имунизација је исплатива јавноздравствена мера и деци у здравственим системима треба обезбедити ефективну, доступну и ефикасну вакцину.

Захваљујући глобалним напорима и стратегијама у процесу искорењивања дечије парализе, процењује се да је сваке године током последње деценије спречено по 200.000 нових случајева болести у свету, као и око 1,5 милиона смртних исхода деце узраста до пет годинаа.

Пре увођења вакцине против малих богиња, која је у примени скоро 50 година, процењује се да је годишње умирало око 2,6 милиона особа сваке године. У 2016. години, 85 одсто деце у свету примило је једну дозу вакцине против малих богиња до свог другог рођендана, у односу на 73 одсто деце 2000. године, а процењује се да је и спречено 20,4 милиона смртних исхода применом вакцине.

У prеthodnoj години у Европском региону СЗО пријављено је 21.315 случајева морбила, са 35 смртних исхода, што је четири пута више у односу на 2016. годину. Епидемије са 100 и више случајева су регистроване у 15 од 53 земље. Највећи број је регистрован у Румунији (5.562), Италији (5.006), Украјини (4.769), Грчкој (967), Немачкој (927), Србији (702), Tayikistanu (649), Француској (540), Руској Федерацији (408), Белгији (369), Великој Британији (292), Бугарској (168) итд. До епидемија је дошло због пада обухвата MMR вакцином у општој, специјалним популационим групама, прекиду у снабдевању вакцинама, недовољно осетљивог система надзора, наводи др Петровић.

Иако се процес елиминације морбила континуирано спроводи у земљама ЕУ, у областима са ниским обухватом региструју се епидемије у општој популацији и међу здравственим радницима.

Институт за јавно здравље Војводине, ове године, поред редовног обележавања кампање, уз подршку Градске управе за здравство Града Новог Сада спроводи пројекат „Вакцине – ово је одговор који вам дају лекари“. За потребе становништва публикован је плакат „Колективни имунитет“, агитка „Вакцине – ово је одговор који вам дају лекари“, оформљена је посебна интернет-страница на којој становништво може додатно да се информише и добије одговор на 37 најчешћих питања о имунизацији.

У току је највећа епидемија морбила у Србији, након 25 година, са првим смртним исходима после 20 година, која је почела у октобру 2017. године и која средином априла 2018. бележи више од 4.600 оболелих, са 13 смртних исхода, каже др Петровић и напомиње како је неопходно да се даље ради на елиминацији морбила и достизању и одржавању обухвата већег од 95 одсто.

Значајан пад оболевања од вакцинама превентабилних болести доводи у позицију неке заразне болести да се оне сматрају делом прошлости у Европи.

Вакцине су временом постале жртве свога успеха, јер се не „виде” оболели од тих болести, већ само они који нису имали прилику да оболе јер су вакцинисани. Достизање и одржавање колективног имунитета популације против заразних болести вакцинацијом је суштина заједничких напора у свим земљама света, поручује др Петровић.

Љ. Петровић