NE SLUŠAJTE BLOGERE, IDITE KOD STRUČNJAKA Prof. dr Dragoslava Šaponja o najvećim pošastima 21. veka - ŠEĆER I INDUSTRIJSKI PRERAĐENA HRANA
Šta se to dešava u 21. veku, zašto ima toliko obolelih od insulinske rezistencije, gojaznosti, šećerne bolesti, metaboličkog sindroma, Alchajmerove demencije, sindroma policističnih jajnika, kardiovaskularnih bolesti? Nema mistifikacije, promenilo se naše okruženje jer je industrijski prerađena hrana preplavila naše tržište.
Ono što su jele naše bake nikada ne bi izazvalo ovoliku pošast gojaznosti i svih gore navedenih bolesti – započinje priču prof. dr Dragoslava Šaponja, specijalista interne medicine - kardiolog Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine koja je svoje dugogodišnje iskustvo primenila i u privatnoj praksi, u ordinaciji „Intervita” u kojoj kreira personalizovane programe za pacijente.
-Bila sam mejnstrim kardiolog, u smislu da sam se samo posvećivala standardnim procedurama i terapijama koje svaka ustanova nudi ali u nekom trenutku sam shvatila da većinu problema mojih pacijenata, dakle uzrok njihove bolesti, ne mogu da rešim. Nije svaki pacijent isti, moraju se personalizovati programi terapije. Ne mogu ja sve ljude da stavim u isti kalup. Guideline nije uvek goodline, stalno hoće da nas stave u neki model, templejt, a ja sam davno pobegla od toga i sada mi je jako drago da sam drugačija mada se to plati time što te kolege drugačije gledaju, pa kažu: „Šaponja leči suplementima”.
Kako se onda odredi terapija koja nije ukalupljena?
- Većina mojih pacijenata kaže: „Doktorka, kako ste mi utrefili terapiju, kao da ja gledam u pasulj?”(osmeh). Terapija je rezultat višegodišnjeg znanja i iskustva uz pomoć tehnologije. Ja sam u „Intervitu” uvela moćni aparat koji meri sve one parametre koji čine krvni pritisak i onda procenim šta kome dajem, pravim personalizovan program. I ne volim da pacijente vraćam na stalne kontrole jer kad se vrate u balans, da ne kažem na fabričko podešavanje, oni vide da nema više šake lekova, da su promenom životnog stila postali zdravi. Kažem im, vidimo se za godinu dana, a možda ni tada.
Šta znači kad kažete „Ne lečim laboratoriju nego pacijenta”?
- Većina lekara kada vidi povišen holesterol, oni po automatizmu daju lekove za snižavanje holesterola, a ja postavljam pitanje kako ovi lekovi deluju na jetru, kardiovaskularni sistem, na mišiće, mozak i na dugovečnost? Da li lečimo pacijenta ili laboratoriju? Važno nam je da osim holesterol, uradimo i hemoglobin A1C, nivo šećera u krvi, insulinemiju, vrednosti HDL, LDL, VLDL holesterola, proverimo da li pacijent ima masnu jetru, kakve su vrednosti hormona štitne žlezde. Ako postoji niskostepena upala u arterijskim krvnim sudovima i visok nivo oksidativnog stresa, tada postoji ogroman rizik za nastanak srčanog udara, te ne može da se gleda samo holesterol. Kako da rešimo tu jednačinu, pre svega promena životnog stila, ishrana, suplementacija, fizička aktivnost koja je isplanirana za svakog pacijenta individualno.
Godinama su lekari krivili masti za kardiovaskularne bolesti a vi kažete da su to šećeri?
- Danas imate jednu četvrtinu populacije koja ima masnu jetru, ali nije to od alkohola, to je od industrijski prerađene hrane i od zloupotrebe i prekomerne upotrebe šećera. Mi sami trujemo sebe, ovo je hronično trovanje organizma brzom hranom. Imate masnu jetru, insulinsku rezistenciju različitih tkiva pa dijabetes i potom ateroskleroza, odnosno to je poodmakli stadijum. Donese mi pacijent nalaz s povišenim holesterolom i očekuje da mu dam statine da ga snizi i onda misli da je zdrav, ali on i dalje ima problem, recimo, sa gojaznošću ili insulinskom rezistencijom. Danas sve više metabolozi govore o tome da su upravo trigliceridi markeri, daleko precizniji markeri za procenu rizika nego LDL holesterol. Kad pogledam nalaz i kad vidim da su visoki trigliceridi, kažem „Vi unosite puno šećera”, pa se oni pravdaju i kažu kako su bili praznici. Naravno, sve to može da se leči ishranom i s malo suplementacije, bez medikamenata. Znači promenom životnog stila možete da uradite mnogo više nego bilo koji doktor da do bolesti nikad ni ne dođe ili ako dođe da se tu zaustavi. Ali i za određivanje životnog stila koji će prijati vašem organizmu, treba vam stručnjak, a ne da slušate društvene mreže i da se konsultujete s blogerima.
Šećerna mafija je uzela maha, kako da se odbranimo? Kao da šećera ima svuda, posebno tamo gde piše da ga nema?
- Šećer je najveća pošast 21. veka. Svaka kompanija ima pravo da koristi marketinške trikove i sad svuda piše da je nešto dijetalno i da ima zero šećera, ali to ne znači ništa. Kad su u pitanju kalorije, tu postoji jedna prevara, nije ista kalorija iz šećera, mesa ili kelerabe, jer ona kalorija koja dođe iz šećera, ona napravi dar-mar u organizmu. A ona iz kelerabe ili mesa ne pravi tu problematiku. Četvrtina svetske populacije ima nealkoholnu masnu jetru. To je stadijum koji prikazuje koliko je jetra nefunkcionalna. Kad jetra prerađuje fruktozu ona ne zna šta će sa tim mastima, pa prvo taloži oko sebe a posle kad je tu prebukirana šalje tu mast na na sva moguća mesta. Najgore su visceralne masti koje su endokrino aktivne. To su masti oko unutrašnjih organa, srca, jetre, creva. Te masti su problematične mnogo više nego bele masti, tipa na stomaku. Kada bi ljudi samo malo promenili životni stil i počeli da šetaju barem dva puta nedeljno, rezultati bi bili neverovatni. Od šake lekova nema pomoći. Možete vi da pijete lekove i snizite holesterol, a ja pogledam rezultate, nizak LDL, nizak ukupni holesterol, ali i onaj dobri HDL. Onda ja kažem: „A kako se vi osećate?”, pa dođemo do toga da se on i dalje loše oseća. Naravno, to je lek koji ima nuspojave. Onda im dam suplemente, konsultuju se sa nutricionistom i posle mesec dana rezultati su dobri i pacijent se oseća dobro. Nije poenta papir, nego ceo čovek, to je holistički pristup.
Da li mi postajemo zavisnici od šećera?
- U nekim delovima centralnog nervnog sistema zna se da postoje centri koji su mnogo jače zavisni od šećera nego od nekih narkotika i onda postepeno kreće lečenje s promenom crevnog mikrobioma na postepenom odvikavanju od šećera. Mnogi ljudi nisu ni svesni koliko šećera unose u organizam jer su oni skriveni u nekim industrijski prerađenim namirnicima. Volim da citiram profesora Roberta Lustiga, metabologa koji kaže „Dijabetes i insulinska rezistencija su bolesti procesuirane, industrijski prerađene hrane”.
Zašto dolazi do insulinske rezistencije od koje danas boluje sve više ljudi?
- Da bi sistem funkcionisao insulin mora da otključa receptor na različitim tkivima. Na jetri da bi otključao receptor, ako on ne radi, mora da se poveća nivo insulina. Danas postoje tri modela insulinske rezistencije. Najčešće je masna jetra. Taj fenomen se zove nealkoholna masna jetra. To su pacijenti koji ne konzumiraju alkohol ali konzumiraju industrijski prerađenu hranu koja sadrži fruktozu i druge šećere. Drugi model je stres, to su čak često mršave osobe koje imaju povišen nivo kortizola i simpatikus im previše radi. I treći tip kada postane destrukcija potkožnog masnog tkiva i kada masno tkivo stvara insulinsku rezistenciju. Kako da se vratimo na fabrička podešavanja? Potpunim izbacivanjem šećera iz ishrane i personalnom pristupu nutricioniste, metabologa i stručnjaka za fizičku vežbu.
Snežana Milanović
Genetski test predviđa bolesti
Genetiku radite jednom u životu, farmakogenetu i nutrigenetiku radite jednom. Glikani se ponavljaju da bismo videli gde ste nakon terapije, da li se napredovalo. Glikani su ugljenihidrati koji se nalaze na proteinima i oni nam govore o upalnim procesima koji se dešavaju u našem telu tako da 10 do 15 godina ranije mogu da prepoznaju neke promene u našem telu poputa dijabetesa, kancera ili kardiovaskularnih bolesti. To se radi iz kapljice krvi i gledamo ono što je za vas alarmantno i vidimo da li ste u crvenoj, narandžastoj ili zelenoj zoni – kaže Ivana Buzadžić, specijalista genetike i bliska saradnica dr Šaponje.
-Mnogi misle da žive zdravo ali se onda ispostavi da nije tako. Imali smo mladu osobu od 30 godina čiji rezultat glikana je svugde bio u crvenom i kada sam pričala s njim shvatila sam da on radi ono što misli da je zdravo a to je velika upotreba proteina, intenzivna fizička aktivnost, gomila suplemenata. Mi smo pre toga radili nutrigenetiku i telomere koje su pokazali da postoji neki problem i onda smo uradili glikane i nakon konsultacije on je prihvatio da treba da napravi neke korekcije u svojim navikama. Već sada su mu rezultati u narandžastom, znači da je to delovalo – kaže genetičarka Buzadžić dodajući da kada se uradi farmakogentički test, onda se na osnovu toga daje personalizovana terapija jer svako lek metaboliše drugačije i da stoga u ovoj metodi nema lutanja u smislu koju terapiju treba koristiti.
