Dr Ana Gifing: Geni diktiraju jelovnik
Odgovor na pitanja koliko će nam biti jak imuni sistem, da li ćemo imati višak, ili manjak kilograma, kao i koliko smo skloni teškim oboljenjima leži u genima koje smo nasledili od roditelja, počinje priču doktorica Ana Gifing o nutrigenetici, novom programu koji će uskoro zaživeti u centru za hrono ishranu i preventivnu medicinu dr Gifing u Novom Sadu.
Tu će pacijenti na osnovu genetičke analize, dobiti režim ishrane i fizičke aktivnosti kao način prevashodno prevencije, a potom i lečenja bolesti.
Razvoj nauke je jasno pokazao uključenost ishrane u veliki broj bolesti i poremećaja kao što su upalna stanja, kardiovaskularna oboljenja, dijabetes tip 2 i karcinom kolona. Na osnovu toga je i pokrenuta paleta uspešnih proizvoda kao što su probiotici i specifične masne kiseline. Za razliku od farmakoloških i biomedicinskih istraživanja, gde se razvijaju pojedine bioaktivne komponente sa ciljem lečenja dobro definisanih bolesti, nauka o ishrani se bavi prevencijom bolesti i očuvanju zdravlja, objašnjava dr Gifing za koju je dugogodišnje iskustvo i sjajni rezultati u programu preventivne medicine i hrono ishrane na više od 80.000 pacijenata u regionu, bio je podsticaj za dalje unapređenje uvođenjem genetskog ispitivanja.
Šta je zapravo nutrigenetika?
Nutrigenetika je pojam koji opisuje uticaj naslednih osobina na odgovor organizma na specifični prehrambeni režim i kao takva uzima u razmatranje i genski polimorfizam. Cilj nutrigenetičkih istraživanja je rana detekcija rizika za razvoj bolesti i personalizacija prehrambenih preporuka za svakog pojedinca zasnovana na njegovom genskom sklopu.
Kako se i kada pravi genetički profil?
Genetički profil se može proceniti na osnovu genetičkih testiranja pri rođenju, ali i kasnije tokom života. Starost, pol, način života, fenotip i genotip određene osobe, zajedno doprinose njenim prehrambenim potrebama i odgovoru na određenu hranu.
Jednostavno rečeno određivanjem genetskog „koda“ na jednostavan način brisom sa sluznice usne duplje, mi dobijamo „genetsku sliku“ neke osobe na osnovu koje se određuje personalizoavani jelovnik za tu osobu, daje personalizovana suplementacija, odnosno različiti genetske strukture određenog čoveka se različito leče.
Dakle uzima se u obzir različita genetska struktura ljudi, koji možda imaju isti problem gojazni su, imaju šećernu bolest, ali njihovo lečenje nije i ne može biti jednako.
Mogu li se hranom izlečiti eventualne genetske mutacije?
Geni mogu uticati na iskorišćavanje i metabolizam nutrijenata, a funkcionalne posledice genetskih mutacija mogu biti značajno prigušene sprovođenjem ciljane nutritivne terapije koja kompenzuje genetički uzrokovane metaboličke defekte. Metabolizam pojedinačnog nutrijenta je pod uticajem aktivnosti, ekspresije i stabilnosti proteinskih transportera i enzima. Postići koncept individualne ishrane odnosno dati odgovarajuće preporuke za konzumiranje hrane i dodataka ishrani na osnovu genetičkog profila osobe, glavni je cilj nutrigenetike.
Nova istraživanja uticaja individualizacije u ishrani, pokazuju da savet koji je usmeren prema određenoj osobi s obzirom na njene individualne parametre, promene životnih navika i okolinu je efikasniji u zdravstvenom ponašanju pojedinaca, u poređenju sa opštom zdravstvenom informacijom.
Koncept personalizovane ishrane bi trebalo da prilagodi ishranu individualnim potrebama svakog pojedinca, kao i da optimizuje zdravlje i umanji rizik obolevanja od različitih bolesti.
Kako hrana izaziva bolesti u odnosu na naš genetski sklop?
U poslednje vreme sve češće govorimo o interakciji životnog stila, ishrane i gena. Intezivirana su proučavanja delovanja sastojaka iz hrane na ekspresiju gena.
Najčešće se polazi od činjenica da sastojci iz hrane mogu uzrokovati razvoj oboljenja, te da efikasnost prehrambenog režima zavisi od genetske osnove pojedinca kao i od njegovog zdravstvenog stanja.
Zbog toga se pretpostavlja da se genetski rizici za razvoj bolesti mogu umanjiti funkcionalnom ishranom. Danas se ta saznaja primenjuju u prevenciji i lečenju kardiovaskularnih bolesti, artritisa, osteoporoze, Alchajmerove bolesti, različitih vrsta raka i dijabetesa.
Šta će nam nutrigenetika doneti u budućnosti?
Nutrigenetika je počela da rasvetljava pozadinu interakcija između sastojaka hrane i ljudskog gena, a u budućnosti bi trebalo da osigura i razvoj sigurnih i efikasnih metoda pravilne ishrane ali i dijetetike i dijetoterapije.
Očekuje se da će u budućnosti nutrigenomika značajno uticati na prevenciju i lečenje bolesti povezanih sa ishranom. Iako je cilj nutrigenetike da odredi uticaje uobičajenih sastojaka hrane na genom i povezivanje različitih fenotipova sa razlikama u ćelijskom i genskom odgovoru, sa druge strane, ona ima za cilj da ponudi objašnjenje kako genetički sklop pojedinca utiče na njegovu reakciju na određeni prehrambeni režim, a uzima u razmatranje i genski polimorfizam.
Snežana Milanović
