Kardiolog Dragoslava Šaponja: Doktor Gugl vodi do infarkta

Upravo među njima su oni koji pribegavaju samolečenju prema savetima komšinice ili doktora Gugla, te olako uzimaju lekove od roditelja ili rođaka bez konsultacije sa doktorom.

"Samolečenje i primena medikamentne terapije bez stručne preporuke je prosto nedopustiva. Većinu oblika blagih i umerenih hipertenzija može da leči lekar opšte prakse. Kada je u pitanju povišen krvni pritisak praćen komplikacijama, sa vrednostima koje, uprkos primenjenoj terapiji, prevazilaze takozvane ciljne vrednosti (120/80), u lečenje mora biti uključen internista odnosno kardiolog. Na žalost opšte je mesto primena lekova za lečenje pritiska od komšinice, muža, prijatelja sa idejom kad je njima pomoglo i meni će. To nikako ne sme da se radi, jer trenutno na tržištu u Srbiji postoji više od 20 vrsta lekova za krvni pritisak, često su kombinacije nekoliko lekova u jednoj tableti, koji regulišu povišen krvni pritisak kod kompleksnih slučajeva, pa uzimanje ovakvih lekova može ozbiljno da našteti zdravlju ", objašnjava kardiolog dr sc med Dragoslava Živkov Šaponja, načelnik odeljenja za srčane mane Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine.

Koliko štete mogu naneti saveti i terapije po preporuci „dr „Gugla“?

"Sve češće smo svedoci primene saveta i preporuka „dr Gugla” vezano za lečenje svega i svačega, pa tako i arterijske hipertenzije. Razni stručnjaci potpuno profesionalo na određenim portalima pišu o oboljenjima, ali je pristup svakom oboljenju i svakom pacijentu, pa kada je u pitanju i povišen krvni pritisak individualan. Posle 25 godina kardiološke prakse jako dobro znam koliko su pacijenti različiti u reaktivnosti na određeni lek, na različite doze istog leka, i koliko opširna dijagnostika u vidu laboratorijskih ispitivanja, hormonskog statusa (štitna žlezda), ultrazvuka srca, ultrazvuka karotidnih arterija, i stomaka, moraju da se urade da bi terapijski pristup za određenog pacijenta bio jedinstven, i delotvoran. Često se dešava, uprkos svim preporukama, da pacijenti samoinicijativno odu u apoteku i kupe lek a od apotekara se informišu koje doze su preporučene. Nijedan lek nije idealan i često se dešava, da kada lekar uvede određeni lek , posle nedelju dve dana dođe do pojave nuspojava (npr kod grupe ACE inhibitora je to suv nadražajni kašalj, koji često čak i sami lekari previde, pa krenu u ispitivanje kašlja, koji ako nisu razmišljali o nuspojavi, leka može godinama  da traje). Drugi primer iz prakse je da zbog primene leka (klasa kalcijumskih antagonista) dođe do obostranog oticanja nogu, imala sam priliku da to vidim često, ali i da pacijenti sami nabavljaju lekove za izmokravanje, misleći da im je srca „popustilo”. Dakle samolečenje i obaveštavanje putem „dr Gugla”,  preporuke komšija, prijatelja, blogera su nedopustive".

Kada pacijent može sam sebi da pomogne a kada je neophodno zvati hitnu pomoć?

"Visok krvni pritisak ili hipertenzija je često razlog angažovanja Službe hitne medicinske pomoći. Akutna pogoršanja su izrazita kod pada atmosferskog pritiska i temperature, pojačanog vetra i prolaska hladnog fronta. Drugim rečima krvni pritisak je promenljiva varijabla, i pod uticajem je kako makroklimatskih tako i mikroklimatskih promena, i pacijentu moraju zbog tih razloga češće da se kontrolišu da bi lekar mogao da koriguje terapijske doze, da blagovremeno da savet vezan za ponašanje u slučaju naglih povećanja vrednosti krvnog pritiska ili čak pada, gde pacijenti mogu sami sebi da pomognu bez paničnog zvanja službe hitne medicinske pomoći".

Volimo da pijemo lekiće, ali može li se pritisak popraviti i kroz promenu načina života? Koliko ishrana može da nam pomogne da regulišemo pritisak?

"Volim da kažem da od kada se uz kardiologiju kojom se bavim već 25 godina, bavim i preventivnom medicinom, tačnije primenom programa hrono ishrane dr Gifing, gde sam zaista počela da uživam u rezultatima primene programa, mnogo više nego primenom svojih znanja lečenjem pacijenata lekovima, primenom revaskularizacije miokarda (stentovi, baj pas hirurgija). Suština je da uz povišeni krvni pritisak često imamo i druge faktore rizika za nastanak po život opasnih kardiovaskulrnih i cerebrovaskularnih oboljenja kao što je gojaznost, šećerna bolest, poremećen metabolizam masti, koji su retko izolovano prisutni, obično idu zajedno, čineći danas sve prisutniji metabolički sindrom. Prisustvo ovih faktora rizika utiče da i krvni pritisak koji je povezan sa njima, bude rešen sa minimalnim dozama lekova, jer smo primenom programa ishrane, uz adekvatnu suplementaciju (dodaci ishrani), prvo rešili gojaznost, šećernu bolest i dislipidemiju, a u krajnjoj liniji doveli do regulacije krvnog pritiska i dovođenja u balans samog organizma. Na početku programa, ja uvek obavestim pacijenta da će nakon primene programa već posle par nedelja doći do pada vrednosti krvnog pritiska i da ću ili ukinuti ili značajno smanjiti dozu leka za povišen krvni pritisak. Često pacijenti ne veruju da je to moguće, jer su navikli na „čarobne tablete” za sve.  Na žalost ne postoje „čarobne tablete”. Suština je da se primenom  programa ishrane leče uzroci, a ne posledice. Suština je da se lečenje gojaznosti, šećerne bolesti, i poremećen metabolizam masti mora poveriti stručnjaku iz ove oblasti, tako što će se poštovati pravila koja program definiše, a ne da se opustimo i očekujemo da će šaka progutanih pilula u toku dana rešiti problem".

Da li je zaista slaninica, odnosno mast kriva za srčane probleme Vojvođana ili su to pre krofne i štrudle, odnosno šećeri?

"Šećer, posebno fruktoza, jeste zapravo otrov koji hronično intoksicira naš organizam, a za masti koja je više od 40 godina nepravedno „okrivljena” ima itekako mesta u ishrani. Danas smo teži u proseku za 11,5 kg nego pre 25 godina, a da se za to vreme nije izmenila genetika. Izmenjeno nam je samo okruženje i to drastično. Kada su ranih 1970-ih godina otkriveni LDL (lipoproteini male gustine) i kada je ukazano na vezu da njihov porast izazivaju prehrambene masti, a nekoliko godina kasnije je utvrđeno da povišene vrednosti LDL (lošeg holesterola) koreliraju sa porastom kardiovaskularnih bolesti, odmah su te stvari izjednačene i izveden je zaključak da masnoće u hrani dovode do kardiovaskularnih oboljenja. Pojednostavljeno je tumačenje, ali se tog stava pridržajavu nutricionisti i zdravstveni radnici više od 30 godina. Taj stav je doveo do smanjivanja nivoa masnoća sa 40 na 30% u namirnicama, a radi korekcije ukusa, dodat je šećer. I posle 30-ak godina, vidimo jasan trend, broj obolelih od kardiovaskularnih bolesti je u porastu, gojaznost je u porastu, dijabetes melitus je dobio pandemijski karakter, a sve ovo pogađa sve mlađu populaciju. Tako da odgovor na pitanje je da nam masti trebaju za proizvodnju ćelijskih membrana, za produkciju hormona koji nas štite, za proizvodnju D vitamina, a zamena masti koja daje ukus u fabrikovanoj hrani je šećer. I tako je umesto do smanjena broja gojaznih, dijabetečira i kardioloških pacijenata, šećer učinio upravo obratno i doveo do pandemije gojaznosti, šećerne bolesti i kardiovaskularnih oboljenja".

Snežana Milanović