Naše žene zaobilaze antibebi tabletu

Upravnik Klinike za ginekologiju i akušerstvo profesor dr Tihomir Vejnović kaže da je jučerašnji skup bio posvećen reproduktivnom zdravlju, posebno mladih žena i adolescentkinja.

„Uočili smo da je ne samo u Srbiji i pokrajini, nego u celom regionu, problem kontracepcije i očuvanja reproduktivnog zdravlja žena od posebnog značaja. Imamo podatak da hormonsku kontracepciju, odnosno tabletu, koristi manje do pet odsto žena, za razliku od drugih evropskih zemalja, naročito skandinavskih, gde ovaj vid kontracepcije koristi između 15 i 20 odsto žena“, kazao je dr Vejnović i naomenuo kako je taj podatak u direktoj vezi sa većom stopom neželjenih trudnoća i abortusa kod adolescentkinja.

Upravnik Betanije dr Vejnović kaže da je i kod nas i u regionu visoka stopa prekida trudnoće i da na jedan porođaj imamo bar jedan abortus.

To znači da na nivou Srbije godišnje imamo 70.000 porođaja i oko 70.000 abortusa“, kaže dr Vejnović.

O reproduktivnom zdravlju govorilo se iz ugla multikulturalnosti, koja odlikuje sve tri zemlje, i kako da se uz poštovanje različitosti koje donose različite kulture, običaji, nasleđe i religija postigne briga o zdravlju.

„Osnovno ljudsko pravo je na zdravstvenu zaštitu, a i ljudi sa istog područja razlikuju se po veri, obrazovanju, poreklu. Smatramo da pacijentu treba prići kao partneru, odnosno toliko ga poznavati. Kod svake bolesti je važno da je ljudima objektivno prikažemo i objasnimo kako se ona leči. Informacije moraju da im se daju na jeziku koji će oni razumeti, jer je važno da pacijent sve dobro razume i na osnovu toga donosi odluku da li prihvata lečenje. Svako ima različito gledište na kontracepciju, porođaj, prekid trudnoće, jer im je različita osnova, različita kultura“, kazao je profesor Tomaš Bito iz Segedina i dodao da ovaj seminar govori o tome kako lekari treba da budu spremni i sposobni da prihvate odluke pacijenata.

Dr Kristijan Furan iz Arada u Rumuniji pričao je o kulturalnim aspektima u pitanju trudnoće i porođaja u Rumuniji. On smatra da Rumunija, Mađarska i Srbija, odnosno veći Banatski region, dele tradiciju, vrednosti i kulturu, a smatra da mladi već u srednjim školama i na fakultetima treba da uče o reproduktivom zdravlju i kontracepciji. Dr Janoš Anoš iz Segedina objasnio je da je kurs namenjen mladim lekarima, koji treba da steknu saznanja o izazovima u ovoj oblasti.

„Shvatili smo da povremeno dolazi do “kratkog spoja” kada je pacijent druge nacije, vere, kada ne znamo kakvo mu je kulturno poreklo, šta im je dozvoljeno religijom, a šta nije. Pogotovo što je sada aktuelna invazija izbeglica i medicinsko osoblje treba da bude spremno za pacijente koji nisu iz istog kulturnog područja“, naveo je dr Anoš i napomenuo da je u Mađarskoj za 50 procenata smanjen broj abortusa stimulativnom podrškom države rađanju, ali i većoj primeni kontracepcije.

Novosadski lekari predstavili su kolegama prvi pilot centar za borbu protiv nasilja nad ženama, koji je osnovan u Klinici.

Vejnović ističe da u novosadskom porodilištu nemaju problem u komunikaciji sa pacijentkinjama, jer među 400 zaposlenih ima i lekara i sestara koji govore rumunski, mađarski, slovački i rusinski jezik. Obzirom na to da u poslednje vreme među porodiljama imaju i žene iz Kine i Sirije, kaže da ni tu uglavnom nema jezičkih brijera, jer se sporazumevaju na engleskom jeziku.

Danas i sutra u Betaniji se održava i edukacija o prvoj pomoći u oblasti akušerstva, što je nastavak saradnje i proširenje škole akušerske anestezije koja se izvodi u saradnji sa američkim udruženjem Kibele. Devet predavača iz Amerike obučiće više od 40 mladih ginekologa i akušera iz cele Vojvodine. Teme su komplikacije kod akušerskih operacija, krvarenja, različite situacije kod vaginalnog porođaja.

LJ. Petrović