Наше жене заобилазе антибеби таблету
НОВИ САД: Међународни скуп “Културни изазови у репродуктивном здрављу” окупио је у Клиници за гинекологију и акушерство Клиничког центра Војводине еминентне стручњаке из Мађарске, Румуније и наше земље, а данас и сутра у овој установи имају скуп у сарадњи са Америчким удружењем анестезиолога где ће се током два дана разговарати о пружању прве помоћи женама током порођаја.
Управник Клинике за гинекологију и акушерство професор др Тихомир Вејновић каже да је јучерашњи скуп био посвећен репродуктивном здрављу, посебно младих жена и адолесценткиња.
„Уочили смо да је не само у Србији и покрајини, него у целом региону, проблем контрацепције и очувања репродуктивног здравља жена од посебног значаја. Имамо податак да хормонску контрацепцију, односно таблету, користи мање до пет одсто жена, за разлику од других европских земаља, нарочито скандинавских, где овај вид контрацепције користи између 15 и 20 одсто жена“, казао је др Вејновић и наоменуо како је тај податак у директој вези са већом стопом нежељених трудноћа и абортуса код адолесценткиња.
Управник Бетаније др Вејновић каже да је и код нас и у региону висока стопа прекида трудноће и да на један порођај имамо бар један абортус.
То значи да на нивоу Србије годишње имамо 70.000 порођаја и око 70.000 абортуса“, каже др Вејновић.
О репродуктивном здрављу говорило се из угла мултикултуралности, која одликује све три земље, и како да се уз поштовање различитости које доносе различите културе, обичаји, наслеђе и религија постигне брига о здрављу.
„Основно људско право је на здравствену заштиту, а и људи са истог подручја разликују се по вери, образовању, пореклу. Сматрамо да пацијенту треба прићи као партнеру, односно толико га познавати. Код сваке болести је важно да је људима објективно прикажемо и објаснимо како се она лечи. Информације морају да им се дају на језику који ће они разумети, јер је важно да пацијент све добро разуме и на основу тога доноси одлуку да ли прихвата лечење. Свако има различито гледиште на контрацепцију, порођај, прекид трудноће, јер им је различита основа, различита култура“, казао је професор Томаш Бито из Сегедина и додао да овај семинар говори о томе како лекари треба да буду спремни и способни да прихвате одлуке пацијената.
Др Кристијан Фуран из Арада у Румунији причао је о културалним аспектима у питању трудноће и порођаја у Румунији. Он сматра да Румунија, Мађарска и Србија, односно већи Банатски регион, деле традицију, вредности и културу, а сматра да млади већ у средњим школама и на факултетима треба да уче о репродуктивом здрављу и контрацепцији. Др Јанош Анош из Сегедина објаснио је да је курс намењен младим лекарима, који треба да стекну сазнања о изазовима у овој области.
„Схватили смо да повремено долази до “кратког споја” када је пацијент друге нације, вере, када не знамо какво му је културно порекло, шта им је дозвољено религијом, а шта није. Поготово што је сада актуелна инвазија избеглица и медицинско особље треба да буде спремно за пацијенте који нису из истог културног подручја“, навео је др Анош и напоменуо да је у Мађарској за 50 процената смањен број абортуса стимулативном подршком државе рађању, али и већој примени контрацепције.
Новосадски лекари представили су колегама први пилот центар за борбу против насиља над женама, који је основан у Клиници.
Вејновић истиче да у новосадском породилишту немају проблем у комуникацији са пацијенткињама, јер међу 400 запослених има и лекара и сестара који говоре румунски, мађарски, словачки и русински језик. Обзиром на то да у последње време међу породиљама имају и жене из Кине и Сирије, каже да ни ту углавном нема језичких бријера, јер се споразумевају на енглеском језику.
Данас и сутра у Бетанији се одржава и едукација о првој помоћи у области акушерства, што је наставак сарадње и проширење школе акушерске анестезије која се изводи у сарадњи са америчким удружењем Кибеле. Девет предавача из Америке обучиће више од 40 младих гинеколога и акушера из целе Војводине. Теме су компликације код акушерских операција, крварења, различите ситуације код вагиналног порођаја.
Љ. Петровић