Napravljen vodič za probiotike
NOVI SAD: Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu je u saradnji sa Savezom farmaceutskih udruženja Srbije pripremio smernice za primenu probiotskih preparata, koje su zasnovane na najnovijim naučnim dokazima o efikasnosti i bezbednosti probiotika za određena zdravstvena stanja, rečeno je na edukativnoj tribini posvećenoj probioticima.
Da bi probiotik ispoljio efikasnost za konkretno zdravstveno stanje mora da se koristi određen soj probiotika i u odgovarajućoj količini. Zbog toga smo i uradili smernice koje jasno ističu koji su to zdravstveni problemi za koje se probiotici koriste, u kojoj količini i koliko dugo. Očekujemo da će pripremljene smernice farmaceutima u apotekama biti odgovarajuća podrška za pružanje saveta pacijentima. Takođe, probiotici su živi mikroorganizmi i samim tim su osetljivi na vlagu, kiseonik, temperaturu i njihov broj tokom vremena opada, objasnila je profesorka Farmaceutskog fakulteta i predsednica Saveza farmaceutskih udruženja Srbije profesorka dr Branislava Miljković.
Kako je navela, važno je da se očuva odgovarajući broj probiotskih sojeva u toku roka upotrebe koji je naveden na pakovanju, što uslovljava upotrebu odgovarajućeg unutrašnjeg i spoljašnjeg pakovanja koji na adekvatan način čuva probiotike
Gastroenterolog i predsednik Udruženja gastroenterologa Srbije profesor dr Miodrag Krstić na tribini upozorio je na korišćenje antibiotika tokom pandemije kovid-19, pogotovo tokom prvog talasa, kada je veliki broj ljudi uzimao antibiotike na svoju ruku, ne konsultujući se sa lekarem, a kao posledica toga javljali su se antibiotski kolitisi. Antibiotici su najčešće korišćeni lekovi uz medikamente protiv bolova i često su predmet zloupotrebe. Kao i svi drugi lekovi, i oni imaju svoja neželjena dejstva od kojih su najčešće antibiotski kolitis, koji nastaje jer antibiotici, ne samo što ubijaju patogene mikroorganizme, već i normalnu crevnu mikrofloru.
U Srbiji je registrovano više od 100 probiotskih preparata, ali nisu svi dovoljno dobri kada se uzimaju antibiotici. U prevenciji dijareje izazvane primenom antibiotika, samo su određeni sojevi efikasni, a jedan od njih je i probiotska gljivica saharomices bulardi. Efikasnost i bezbednost ove gljivice dokazana je u brojnim kliničkim studijama i nalazi se u svim najvažnijim vodičima u Evropi i svetu. Ono što takođe treba naglasiti jeste da samo probiotici koji sadrže gljivicu saharomices bulardi mogu da se uzimaju u isto vreme sa antibioticima. To ne važi za bakterijske probiotike, jer i kada ih uzmete sa razmakom od dva ili tri sata postoji veliki rizik da će antibiotik delovati i na njih i time smanjiti efikasnost preparata, rekao je dr Krstić.
Dokazano je da neki antibiotici dovode do većeg rizika od nastanka antibiotskih proliva, kao i da oni češće nastaju kod starijih pacijenata, kod pacijenata koji duže vreme uzimaju antibiotike, koji uzimaju više antibiotika u isto vreme, koji imaju neke druge bolesti organa za varenje. Tada se obavezno mora savetovati pacijentu da uz antibiotike uzima probiotski preparat koji sadrži gljivicu saharomices bulardi, napomenuo je dr Preveden.
Infektolog i predsednik Udruženja infektologa Srbije profesor dr Tomislav Preveden, kazao je da infektološki gledano sada ulazimo u period kada kreću hladni meseci, gde ćemo se ponovo susretati sa respiratornim infekcijama, novim bolesnicima sa koronavirusnom infekcijom i sve to zajedno će da dovede do povećane upotrebe antibiotika.
S obzirom na to da su antibiotici, naročito oni širokog spektra delovanja, najveći neprijatelj normalne crevne flore, odnosno crevne mikrobiote, i da zbog njenog narušavanja može da dođe do proliva, mi sad moramo da razmišljamo da pacijentima uz antibiotike dajemo i probiotike. Ranije se probiotici nisu povezivali sa antibiotskom terapijom. Poslednjih dvadesetak godina crevna mikroflora se mnogo proučava i poremećaj crevne flore se povezuje sa mnogim bolestima kazao je dr Preveden.
Prema njegovim rečima, saznalo se da usled uzimanja antibiotika može da dođe do dijareje izazvane disregulacijom crevne flore, kolonizacijom creva gljivicama roda kandida i infekcijom creva bakterijom klostridium dificile, koja predstavlja najteže komplikaciju antibiotske terapije. To može biti teška bolest koja zahteva dugotrajno bolničko lečenje, ponekad sa neizvesnim ishodom, pogotovo kod starijih pacijenata koji imaju druge udružene bolesti. Zbog svih tih saznanja, sada se uz svaki antibiotik savetuje upotreba probiotskih preparata kako bi se sprečila klostridijum dificile infekcija creva i postantibiotski prolivi.
LJ. Petrović
