Направљен водич за пробиотике
НОВИ САД: Фармацеутски факултет Универзитета у Београду је у сарадњи са Савезом фармацеутских удружења Србије припремио смернице за примену пробиотских препарата, које су засноване на најновијим научним доказима о ефикасности и безбедности пробиотика за одређена здравствена стања, речено је на едукативној трибини посвећеној пробиотицима.
Да би пробиотик испољио ефикасност за конкретно здравствено стање мора да се користи одређен сој пробиотика и у одговарајућој количини. Због тога смо и урадили смернице које јасно истичу који су то здравствени проблеми за које се пробиотици користе, у којој количини и колико дуго. Очекујемо да ће припремљене смернице фармацеутима у апотекама бити одговарајућа подршка за пружање савета пацијентима. Такође, пробиотици су живи микроорганизми и самим тим су осетљиви на влагу, кисеоник, температуру и њихов број током времена опада, објаснила је професорка Фармацеутског факултета и председница Савеза фармацеутских удружења Србије професорка др Бранислава Миљковић.
Како је навела, важно је да се очува одговарајући број пробиотских сојева у току рока употребе који је наведен на паковању, што условљава употребу одговарајућег унутрашњег и спољашњег паковања који на адекватан начин чува пробиотике
Гастроентеролог и председник Удружења гастроентеролога Србије професор др Миодраг Крстић на трибини упозорио је на коришћење антибиотика током пандемије ковид-19, поготово током првог таласа, када је велики број људи узимао антибиотике на своју руку, не консултујући се са лекарем, а као последица тога јављали су се антибиотски колитиси. Антибиотици су најчешће коришћени лекови уз медикаменте против болова и често су предмет злоупотребе. Као и сви други лекови, и они имају своја нежељена дејства од којих су најчешће антибиотски колитис, који настаје јер антибиотици, не само што убијају патогене микроорганизме, већ и нормалну цревну микрофлору.
У Србији је регистровано више од 100 пробиотских препарата, али нису сви довољно добри када се узимају антибиотици. У превенцији дијареје изазване применом антибиотика, само су одређени сојеви ефикасни, а један од њих је и пробиотска гљивица сахаромицес буларди. Ефикасност и безбедност ове гљивице доказана је у бројним клиничким студијама и налази се у свим најважнијим водичима у Европи и свету. Оно што такође треба нагласити јесте да само пробиотици који садрже гљивицу сахаромицес буларди могу да се узимају у исто време са антибиотицима. То не важи за бактеријске пробиотике, јер и када их узмете са размаком од два или три сата постоји велики ризик да ће антибиотик деловати и на њих и тиме смањити ефикасност препарата, рекао је др Крстић.
Доказано је да неки антибиотици доводе до већег ризика од настанка антибиотских пролива, као и да они чешће настају код старијих пацијената, код пацијената који дуже време узимају антибиотике, који узимају више антибиотика у исто време, који имају неке друге болести органа за варење. Тада се обавезно мора саветовати пацијенту да уз антибиотике узима пробиотски препарат који садржи гљивицу сахаромицес буларди, напоменуо је др Преведен.
Инфектолог и председник Удружења инфектолога Србије професор др Томислав Преведен, казао је да инфектолошки гледано сада улазимо у период када крећу хладни месеци, где ћемо се поново сусретати са респираторним инфекцијама, новим болесницима са коронавирусном инфекцијом и све то заједно ће да доведе до повећане употребе антибиотика.
С обзиром на то да су антибиотици, нарочито они широког спектра деловања, највећи непријатељ нормалне цревне флоре, односно цревне микробиоте, и да због њеног нарушавања може да дође до пролива, ми сад морамо да размишљамо да пацијентима уз антибиотике дајемо и пробиотике. Раније се пробиотици нису повезивали са антибиотском терапијом. Последњих двадесетак година цревна микрофлора се много проучава и поремећај цревне флоре се повезује са многим болестима казао је др Преведен.
Према његовим речима, сазнало се да услед узимања антибиотика може да дође до дијареје изазване дисрегулацијом цревне флоре, колонизацијом црева гљивицама рода кандида и инфекцијом црева бактеријом клостридиум дифициле, која представља најтеже компликацију антибиотске терапије. То може бити тешка болест која захтева дуготрајно болничко лечење, понекад са неизвесним исходом, поготово код старијих пацијената који имају друге удружене болести. Због свих тих сазнања, сада се уз сваки антибиотик саветује употреба пробиотских препарата како би се спречила клостридијум дифициле инфекција црева и постантибиотски проливи.
Љ. Петровић
