Na terapiji kod dr Algoritma

Rasprava o etičkim kodeksima u primeni inovacija prosto kaska za ubrzanim razvojem tehnologije i dok se još diskutuje o privatnosti na društvenim mrežama (gde ona praktično ne postoji niti će postojati), pojavio se čitav niz drugih problematičnih situacija i fenomena u vezi sa veštačkom inteligencijom i njenim uticajem na svakodnevni život, a tek su “u najavi” moralne dileme koje će doneti Metaverzum i slične pojave koje nam stižu.

Poslednjih nekoliko meseci najviše se govorilo veštačkoj inteligenciji koja samostalno sastavlja smislene tekstove, takozvanim četbotovima zbog kojih je došlo do omanje pobune autora širom sveta. Naime, algoritmi za pisanje tekstova su sada postali toliko dobri u tom poslu, da zaista prete da ugroze sve one kojima je posao da pišu tekstove u bilo kom obliku i za bilo koju namenu.

Jedna velika izdavačka kuća je nedavno čak morala da ukine tradicionalni konkurs za nove priče i scenarije koji je praktično godinama bio uvek otvoren jer su za kratko vreme bili zatrpani pričama koje su im pristizale, a koje su po svemu sudeći plod veštačke inteligencije, odnosno četbotova koji su ih napisali. 

Ukoliko se malo okrenemo oko sebe, postaćemo svesni da smo već ogroman broj svakodnevnih odluka prepustili nekoj vrsti veštačke inteligencije. Od momenta kad se uzme mobilni telefon u ruke, sedne za računar, plati račun karticom, za volanom nekog novijeg automobila, već smo okruženi veštačkom inteligencijom koja mnogo toga radi pa i odlučuje umesto nas.

U bankama i drugim finansijskim većina posla je već prepuštena algoritmima koji uprav-

ljaju kompletnim sistemima. Tako danas ogromnu većinu transakcija na svim berzama izvršavaju algoritmi koji donose odluku kad, koliko i po kojoj ceni će se kupiti ili prodati akcija, dok brokeri sa čuvenog Vol Strita mogu opušteno da šmrču kokain, vijaju ženske i onlajn prate kako im raste saldo na računu…

Sve češće se čuje i žalbe klijenata banaka koji ne mogu da reše neke finansijske probleme jer je u bankama sve manje živih službenika dok se većina posla prepušta automatskom sistemu kojim upravlja neka vrsta veštačke inteligencije pa je sada česta situacija da sa problemom klijenta banke nije upoznat bukvalno nijedan zaposleni službenik, već se sve dešava u “bespućima” onlajn bankarstva gde, iako programeri tvrde suprotno, i te kako ima grešaka jer veštačka inteligencija ipak nije predvidela sve moguće ishode.  U takvim situacijama, simpatična plavuša na šalteru banke može samo da gleda u ekran računara ispred sebe i da uporno ponavlja kako je “došlo do neke greške u sistemu” i da klijenta uputi opet u korespondeciju sa istim tim sistemom koji je i stvorio problem…   Za mnogo toga nas niko nije ni pitao da li želimo da mašine i algoritmi rade i odlučuju umesto nas i zato se u poslednje vreme sve više zahteva donošenje preciznih pravila o upotrebi veštačke inteligencije.

Slatkorečivi virtuelni psihijatar

Primena VI se širi iz dana u dan, a jedna od pomalno bizarnih pojava je i psihijatrijska pomoć koju nudi veštačka inteligencija. Naime, već par godina postoji internet platforma koja pruža ovakve usluge i gde možete pronaći virtuelnog psiho terapeuta koji će odgovoriti na svako pitanje, dati mnogo korisnih saveta i kontinuirano pratiti vaš slučaj. Čak u mnogim odgovorima i savetima, ovaj virtuelni psihijatar “ume” i da skoro neprimetno podilazi svojim onlajn pacijentima kako bi ih pridobio da nastave terapiju. On još uvek nema licencu niti dozvolu da prepisuje lekove, ali nije isključeno da će se i to desiti u bliskoj budućnosti. 

Uspon virtuelnog sagovornika i tekstopisca koji postaje zastrašujuće sličan čoveku, podstakao je diskusiju o tome koja su pravila potrebna za veštačku inteligenciju i ko može da ih određuje.

Pitanje „Ko treba da napiše pravila za doba veštačke inteligencije?” postavljeno je između ostalog i trenutno najpo-

znatijem sistemu veštačke inteligencije ChatGPT koji je odgovorio da je pitanje komplikovano i dodao „Postoji mnogo različitih gledišta o tom pitanju, ali napori bi trebalo da uključuju doprinose različitog spektra zainteresovanih strana, uključujući stručnjake iz oblasti veštačke inteligencije, predstavnike drugih relevantnih oblasti kao što su pravo, etika i politika, zainteresovane zajednice, civilno društvo i vladu„, odgovor je četbota koji je razvila tehnološka kompanija OpenAI iz San Franciska.

Pored ChatGPT-a poslednjih meseci se govori i o visokorazvijenim sistemima veštačke inteligencije poput LaMDA, DALL-E ili Stable Diffusion koji proizvode temeljno nove tekstove, kodove, slike ili čak video-zapise takvog kvaliteta da je najčešće nemoguće reći da li ih je stvorio čovek ili mašina.

Lilijen Edvards, profesorka sa Univerziteta u Njukaslu, upozorava da je generativna inteligencija samo vrh ledenog brega jer su kompanije i javne institucije odavno počele da koriste sličnu tehnologiju mašinskog učenja za automatizaciju odluka u drugim oblastima, od nadzora, do krivičnog pravosuđa, gde je rizik od trajne štete još veći.

Zanimljivo je da je i sam izvršni direktor kompanije koja je stvorila ChatGPT izdao slično upozorenje. Sem Altman iz OpenAI napisao je na Tviteru sredinom februara: „Iako alati za veštačku inteligenciju trenutne generacije nisu mnogo strašni, mislim da verovatno nismo toliko daleko od potencijalno strašnijih.”

Niko Perković