На терапији код др Алгоритма

Расправа о етичким кодексима у примени иновација просто каска за убрзаним развојем технологије и док се још дискутује о приватности на друштвеним мрежама (где она практично не постоји нити ће постојати), појавио се читав низ других проблематичних ситуација и феномена у вези са вештачком интелигенцијом и њеним утицајем на свакодневни живот, а тек су “у најави” моралне дилеме које ће донети Метаверзум и сличне појаве које нам стижу.

Последњих неколико месеци највише се говорило вештачкој интелигенцији која самостално саставља смислене текстове, такозваним четботовима због којих је дошло до омање побуне аутора широм света. Наиме, алгоритми за писање текстова су сада постали толико добри у том послу, да заиста прете да угрозе све оне којима је посао да пишу текстове у било ком облику и за било коју намену.

Једна велика издавачка кућа је недавно чак морала да укине традиционални конкурс за нове приче и сценарије који је практично годинама био увек отворен јер су за кратко време били затрпани причама које су им пристизале, а које су по свему судећи плод вештачке интелигенције, односно четботова који су их написали. 

Уколико се мало окренемо око себе, постаћемо свесни да смо већ огроман број свакодневних одлука препустили некој врсти вештачке интелигенције. Од момента кад се узме мобилни телефон у руке, седне за рачунар, плати рачун картицом, за воланом неког новијег аутомобила, већ смо окружени вештачком интелигенцијом која много тога ради па и одлучује уместо нас.

У банкама и другим финансијским већина посла је већ препуштена алгоритмима који управ-

љају комплетним системима. Тако данас огромну већину трансакција на свим берзама извршавају алгоритми који доносе одлуку кад, колико и по којој цени ће се купити или продати акција, док брокери са чувеног Вол Стрита могу опуштено да шмрчу кокаин, вијају женске и онлајн прате како им расте салдо на рачуну…

Све чешће се чује и жалбе клијената банака који не могу да реше неке финансијске проблеме јер је у банкама све мање живих службеника док се већина посла препушта аутоматском систему којим управља нека врста вештачке интелигенције па је сада честа ситуација да са проблемом клијента банке није упознат буквално ниједан запослени службеник, већ се све дешава у “беспућима” онлајн банкарства где, иако програмери тврде супротно, и те како има грешака јер вештачка интелигенција ипак није предвидела све могуће исходе.  У таквим ситуацијама, симпатична плавуша на шалтеру банке може само да гледа у екран рачунара испред себе и да упорно понавља како је “дошло до неке грешке у систему” и да клијента упути опет у кореспондецију са истим тим системом који је и створио проблем…   За много тога нас нико није ни питао да ли желимо да машине и алгоритми раде и одлучују уместо нас и зато се у последње време све више захтева доношење прецизних правила о употреби вештачке интелигенције.

Слаткоречиви виртуелни психијатар

Примена ВИ се шири из дана у дан, а једна од помално бизарних појава је и психијатријска помоћ коју нуди вештачка интелигенција. Наиме, већ пар година постоји интернет платформа која пружа овакве услуге и где можете пронаћи виртуелног психо терапеута који ће одговорити на свако питање, дати много корисних савета и континуирано пратити ваш случај. Чак у многим одговорима и саветима, овај виртуелни психијатар “уме” и да скоро неприметно подилази својим онлајн пацијентима како би их придобио да наставе терапију. Он још увек нема лиценцу нити дозволу да преписује лекове, али није искључено да ће се и то десити у блиској будућности. 

Успон виртуелног саговорника и текстописца који постаје застрашујуће сличан човеку, подстакао је дискусију о томе која су правила потребна за вештачку интелигенцију и ко може да их одређује.

Питање „Ко треба да напише правила за доба вештачке интелигенције?” постављено је између осталог и тренутно најпо-

знатијем систему вештачке интелигенције ChatGPT који је одговорио да је питање компликовано и додао „Постоји много различитих гледишта о том питању, али напори би требало да укључују доприносе различитог спектра заинтересованих страна, укључујући стручњаке из области вештачке интелигенције, представнике других релевантних области као што су право, етика и политика, заинтересоване заједнице, цивилно друштво и владу„, одговор је четбота који је развила технолошка компанија ОпенАИ из Сан Франциска.

Поред ChatGPT-a последњих месеци се говори и о високоразвијеним системима вештачке интелигенције попут ЛаМДА, DALL-E или Стабле Diffusion који производе темељно нове текстове, кодове, слике или чак видео-записе таквог квалитета да је најчешће немогуће рећи да ли их је створио човек или машина.

Лилијен Едвардс, професорка са Универзитета у Њукаслу, упозорава да је генеративна интелигенција само врх леденог брега јер су компаније и јавне институције одавно почеле да користе сличну технологију машинског учења за аутоматизацију одлука у другим областима, од надзора, до кривичног правосуђа, где је ризик од трајне штете још већи.

Занимљиво је да је и сам извршни директор компаније која је створила ChatGPT издао слично упозорење. Сем Алтман из ОпенАИ написао је на Твитеру средином фебруара: „Иако алати за вештачку интелигенцију тренутне генерације нису много страшни, мислим да вероватно нисмо толико далеко од потенцијално страшнијих.”

Нико Перковић