Na pregled i operaciju čeka skoro 65.000 ljudi

Snimanja, pregledi, kontrole, operacije – sve su to procedure na koje se dugo čeka. Oni koji imaju novca prekrate sebi muku i odu kod lekara u privatnu ustanovu, a oni koji nemaju novca čekaju i nadaju se da će dobiti termin pre nego što bude kasno.

Lekari na primarnom nivou, u ambulantama domova zdravlja, kažu da nema termina u bolnicama, te da su opterećeni velikim brojem pacijenata. Zbog velikog broja pacijenata, oni ne mogu svakom od njih da se posvete dovoljno vremena, jer ako se neko duže zadrži u ordinaciji, oni koji su u čekaonici se bune. Pri tome, pregledi u bolnicama se zakazuju od 1. do 5. u mesecu, a dešava se da kod nekih lekara svi termini budu popunjeni već prvog dana.

Pacijenti tako ostaju bez mogućnosti dolaska kod željenog specijaliste bar još ceo mesec, jer čekaju nove termine idućeg meseca, a možda ni tada neće uspeti da “ugrabe” termin za sebe. Stiče se utisak da su u takvom sistemu rada svi nezadovoljni, ali ipak su pacijenti ti koji nagore prođu, jer ne mogu da stignu do specijaliste.

Prema rečima nove ministarke zdravlja profesorke dr Danice Grujičić ovo bi uskoro moglo da se promeni. Ona je nedavno najavila da zakazivanje pregleda u bolnicama neće više biti samo do 1. do 5. u mesecu, nego da će to moći stalno da se uradi. Taj novi sistem zakazivanja trebalo bi da počne da se primenjuje pre Nove godine.

„Potpuno je sumanuto da neko ko dođe osmog u mesecu i ne može da dobije adekvatan pregled. I to radimo iz prostog razloga što ne želimo da Urgentni centar ostane ono što je sad – praktično najveći dom zdravlja u Srbiji. Insistiraćemo na tome da dom zdravlja, kao primarna zdravstvena zaštita, završava veći deo posla kako bi se čitav taj posao racionalizovao„, rekla je dr Grujičić u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije (UKCS), gde je zajedno sa direktorkom RFZO prof. dr Sanjom Radojević Škodrić imala sastanak sa rukovodstvom UKCS i direktorima svih klinika UKCS.

Novi način zakazivanja je jedan od planova Ministarstva zdravlja za smanjenje liste čekanja i pojednostavljenje procedura za dolazak do lekara specijalista.

Ministarka je na početku svog mandata kritikovala i dopunski rad lekara, koji rade i u državnim i u privatnim zdravstvenim ustanovama, a mnogi pacijenti su se složili sa tom njenom kritikom. Naime, neretko može da se čuje kako lekar pacijentu kaže kako nema mesta u bolnici za snimanje ili operaciju koja mu je potrebna, ali sve to može da se organizuje u privatnoj ustanovi gde radi. Tako su pacijenti u situaciji da dva puta plaćaju uslugu, jednom kroz plaćanje zdravstvenog osiguranja, a drugi put u kešu, prilikom odlaska kod privatnika. Osim toga, takav način rada lekara takođe doprinosi stvaranju lista čekanja u državnim bolnicama.

Direktorka RFZO dr Sanja Radojević-Škodrić navela je da se ažuriraju podaci o listama čekanja u zdravstvenim ustanovama i da će taj posao biti završen do kraja godine. Prema njenim rečima, najduže su liste čekanja za ortopediju i država je obezbedila i lekove i ugradni i potrošni materijal.

„Sada prvi put materijal i lekovi čekaju pacijenta„, rekla je Radojević Škodrić i dodala da je problem kadar koji mora da se organizuje i da zato mora da se angažuje dodatno.

Direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje profesorka dr Sanja Radojević Škodrić nedavno je rekla kako je pripremljena „platforma za dopunski rad” kao jedan od načina za skraćenje lista čekanja u zdravstvenim ustanovama.

„Platformu dopunskog rada smo već spremili i nju sada direktori zdravstvenih ustanova revidiraju i onda će to biti jedno od rešenja„, rekla je Radojević Škodrić u Kragujevcu posle sastanka s direktorima 16 zdravstvenih ustanova iz Šumadije.

Ona je navela da se na inicijativu ministarke zdravlja sada kreće skraćivanje lista čekanja.

„Poznato je da su postojale liste čekanja za ortopediju, kardiohirurgiju i za magnet pre kovida, a tokom kovida nažalost te liste su se uvećale… i sada kada se zdravstvo vraća u normalu, potrebno je da te liste čekanja rešavamo„, kazala je Radojević Škodrić.

Ona je objasnila da postoje dva modela dopunskog rada koji se odnosi na rešavanje lista čekanja i objasnila jedan model.

„Jedan je model koji finansira države, preko RFZO, radiće potpuno isto osoblje koje je do sada radilo, ali van svog radnog vremena, u vreme kada ne radi svoj osnovni posao i u onim danima kada nisu angažovani u popodnevnim smenama „, rekla je Radojević Škodrić.

Dodala je da će biti dodatno plaćeno ne samo medicinsko osoblje već, na inicijativu ministarke, i nemedicinsko.

Prema podacima objavljenim na sajtu RFZO, na listama čekanja 6. decembra nalazila su se 64.824 pacijenta. U tri zdravstvene ustanove (VMA, Opšta bolnica Vršac i Opšta bolnica Valjevo) na listi su i pacijenti čiji je termin pregleda već prošao.

Kada je reč o CT pregledima, na snimanje abdomena i male karlice čeka 588 pacijenata, na pregled glave 597, na pregled glave i vrata 36, na snimanje grudnog koša 823, a na pregled kičmenog stuba na listi čekanja je 75 pacijenata.

Za hiruršku revaskularizaciju miokrada na listi je 667 pacijenata, na kateterizaciju srca čeka 775 bolesnika, a na koronarografiju srca čeka 2.146 pacijenata.

Na MR pregled abdomena čekaju 832 pacijenta, za dojku njih 225, za pregled glave 3.747 bolesnika, za snimanje kičmenog stuba 3.092, na snimanje male karlice 865, a na pregled muskuloskeletnog sistema čeka 455 pacijenata.

Za neurohiruršku revaskularizaciju miokarda čeka 567 bolesnika. Na operaciju katarakte čekaju 223 pacijenta, a na istu intervenciju sa ugradnjom intraokularnog sočiva čeka 12.381 osoba.

Za rekonstrukciju ligamenata kolega čekaju četiri čoveka, na ugradnju endoproteze kolena  njih 20.075, a na ugradnju endoproteze kuka 14.464 osobe. Ugradnju endovaskualrnih proteza čeka devet osoba, dok za ugradnju intraokularnog sočiva nema pacijenata na listi čekanja.

Ugradnju kardioverter defibrilatora (ICD) čeka 508 pacijenata, a ugradnju trajnog veštačkog vodiča srca (TBEC) čeka 476 bolesnika. Na listi čekanja za ugradnju vaskularnih graftova od veštačkog materijala nalazi se 341, a za ugradnju veštačkih valvula su 853 čoveka.

LJ. Petrović