Na jesen nastava malo onlajn, malo u klupama, časovi 35 minuta

Dok je jedan broj roditelja pokrenuo peticiju da ne bude onlajn nastave i da im deca obavezno idu u školu, nisu u malom broju ni oni koji se plaše da im se decae u školi ne zaraze virusom kovid-19. Kada se tome doda i pitanje kako da roditelji mlađih osnovaca idu na posao, ako bar jedan mora da ih čuva kod kuće, već ima dovoljno elementa za rešavanje „kvadrature kruga“, što će očito biti zajednički posao nastavnika, đaka, roditelja i Minstarstva prosvete, koji bi sada svako iz svoje pozicije, uz vreme kojeg je bilo tokom raspusta, rešavanju problema trebalo da pristupi uz što manje improvizacije, a više izvesnosti. Nju će diktirati epidemiloška situacija na početku školske godine i procena struke kako se ponašati.

Tako bi nastava od 1. septembra mogla biti kombinacija nekoliko modela, koji će zavisiti od kapaciteta škole, potrebe đaka i obaveza roditelja. Cilj jeste bezbednost, kao i da đaci imaju kvalitetnu nastavu i mogućnost da redovono uče, a da se uz to bitno ne remeti funkcionisanje porodice. Po rečima ministra prosvete Mladena Šarčevića, pored kvalitetne nastave imeprativ je i bezbednost. On je istakao da je pripremljeno nekoliko modela i da je prosveta spremna da se u zavisnosti od epidemiološke situacije u hodu prilagođava.

Kada je reč o modelu nastave, ovde nije samo reč o gruboj podeli na učenje u učionicama i onlajn nastavi, već i o tome kakve će smene biti i kada će koji razred dolaziti u školu. U pojedinim školama prostor i broj đaka ne zadovoljavaju ispunjenje svih epidemioloških pravila, pa će se zato nastava i prilagođavati prema školskim mogućnostima. Generalno, škole i roditelji, odnosno đaci, moći će da se opredele koji im model nastave odgovara. Ukoliko se, na primer, opredele za onlajn nastavu, isto pravilo važi za sve, a to je da se u školi odgovara.

- Praktično će biti izjednačen izbor, da li će raditi od kuće ili u školi, ali svi će morati da dođu u školu da bi bili propitani. Sugerišemo i profesorima i učiteljima da daju što više ocena, kako bi na svakom koraku deca mogla da se iskažu i kako bi bilo preglednije njihovo savladavanje gradiva. Školama dajemo autonomiju da se s roditeljima dogovore jer u delu porodica je strah – istakao je ministar.

I u narednoj školskoj godini školski kalendari u Vojvodini usaglašeni su s republičkim, kada je reč o početku školske godine, koja će početi u utorak, prvog septembra 2020. Prvo polugodište trajaće do 23. decembra, kada će početi zimski raspust, koji će trajati do 18. januara 2021.. Ovogodišnja novina je da prolećni raspust neće imati svi. Naime, ovaj raspust pada u vreme Prvomajskog praznika, ali osnovci će na raspustu biti od 30. aprila do 10. maja, dok će se srednjoškolci odmarati samo četiri dana - petak pred 1. maj i tri dana za Praznik rada. Školsku godinu prvi će završiti 21. maja maturanti gimnazija, 28. maja raspustiće se maturanti srednjih stručnih škola, 4. juna mali maturanti, dok se ostali i osnovci i srednjoškolci raspuštaju 18. juna.

Osnovci sledeće školske godine neće imati nijednu nastavnu subotu, dok će srednjoškolci imati samo jednu, i to prvu subotu u novoj školskoj godini, 5. septembra.

Nastava će se izvoditi samo uz epidemiološke uslove koji važe i u svetu – zbog distance i propisana četiri kvadratna metra po učeniku u učionicima može biti do 15 đaka. Đaci će obavezno morati da nose maske.

Ministar Mladen Šarčević je rekao da je u proteklom periodu rađeno istraživanje u celoj Srbiji. Škole, takođe, do sledeće nedelje treba da odgovore Ministarstvu koji će model prihvatiti, da li mogu da rade u jednoj ili je neophodno više smena, kako će podeliti smene...

- Generalno posmatrano u osnovnoj školi će se raditi po smenama koje će biti drugačije nego do sada. Prvi i drugi razredi kretaće ujutro u 8 sati, imaće četiri časa i završavaće s nastavom u 11 sati posle čega idu kući ili u produženi boravak. Posle najmlađih dolaze treći i četvrti razred i ostaju na nastavi od 11 do oko 14 časova.

Posle grupe od prvog do četvrtog u školu dolaze petaci i šestaci koji će svoja četiri časa imati od 14 do 17 časova, dok će sedmaci i osmaci biti u klupama od 17 do oko 20 čsaova. Svi oni imaće po četiri časa koja traju po 35 minuta i redovne odmore. Časovi su skraćeni, ali nema upisivanja dnevnika tokom časa. Između svakog bloka nastave predviđeno je dvadesetak minuta pauze kada će, pre dolaska sledeće smene đaka, prostorije dezinfikovati.

- Oni koji su bolesni, ili im je neko u porodici zaražen, ostaju kod kuće i imaju onlajn nastavu. Svi, pa i oni koji idu u školu, imaće na ponuđenim platformama razne sadržaje, vežbe, a škola i u izboru platforme ima autonomiju – objasnio je ministar Šarčević i dodo da “nacionalne manjine mahom imaju manja odeljenja i oni će svi moći da dolaze bez podela na grupe”.

Ministar je rekao da je u manjim sredinama manje i problema kako zadovoljiti sve uslove, uključujući i epidemiološke. Veće škole i u većim gradovima zahtevaju kombinaciju više modela.

- Argument profesora da nemaju računar jednostavno ne stoji. Imaju ga na poslu, a ukoliko su bolesni, moći će da ga u dogovoru sa direktorom uzmu na revers – rekao je ministar. Takođe, profesori koji su proglašeni tehnološkim viškom ali dobijaju deo plate od države, u skladu s iznosom imaće fond časova.

Nastava za srednjoškolce kreće u školskim klupama, ali će biti mogućnosti i onlajn učenja. Ministarstvo prosvete pripremilo je nekoliko modela, ali će varijanta nastave praktično najviše zavisiti od mogućnosti škole da zadovolji epidemiološke uslove.

- Praktično će biti izjednačen izbor i za srednje i osnovne škole, a to znači i nastava u klupama i onlajn – rekao je  za „Blic” ministar prosvete Mladen Šarčević.

Mnogo manje problema s organizacijom nastave od 1. septembra, Ministarstvo prosvete imaće sa srednjoškolcima, nego sa osnovcima. U srednjim školama se radi o manjim grupama, odnosno o manjem broju đaka nego što ih ima u osmoletkama, Takođe, srednjoškolci mogu sami da ostaju sami kod kuće, što nije slučaj sa decom od prvog do četvrtog razreda osnovne škole.

Kod dualnih i srednjih stručnih škola teoretski deo će biti u obrazovnim ustanovama, a praktični po kompanijama. Tako ćemo imati situaciju da dok je deo razreda na nastavi, drugi će biti na vežbama izvan škole.

- Približno je oko 500 srednjih škola, a one s manjim odeljenjima moći će da rade bez podela razreda. Tamo gde to nije moguće, poput pojedinih gimnazija, uglavnom će morati da se radi u dve smene – najavio je ministar prosvete. - To praktično znači podelu pri kojoj u jednoj nedelji u školu idu prvi i drugi razred, a treći i ćetvrti su uključeni u nastavu onlajn i preko platformi s profesorima. Potom se smenjuju. Vežbe i ispitivanja su, međutim, svima u školi. Time svi dobijaju kontinuitet u radu. Nikome neće biti uskraćena ni nastava, niti propitivanje – objasnio je Šarčević.

V. C.