Multinacionalni tim naučnika meri zagađenje Dunava

Aktivnosti su izvedene u okviru četvrtog u ovom veku "Zajedničkog istraživanje reke Dunav" iza koje stoji Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunava kojom u Srbiji koordinira Republička direkcija za vode.

Milica Milenković iz Direkcije za vode pri Ministarstva poljoprivrivrede kaže da pored tima od 40 članova sa domaćih fakulteta i instituta u istraživanju učestvuju i biolozi iz Austrije i Nemačke, a da je prisutna i grupa umetnika koja je brodom stigla iz Budimpešte.

Pomoćnik direktora Instituta za biološka istraživanja Univerziteta u Beogradu Miomir Paunović kaže da su istraživanja vrlo kompleksna i da će doneti mnogo više podataka sa boljom analitikom a da obuhvataju biološka, fizičko-hemijska, hidromorfološka, istraživanja mikroplastike i invazivnih vrsta.

Meri se više od 500 hemijskih parametara, uključujući antibiotike, hormone, lekove, hemikalije, teške metale, a od bioloških parametara mere se fitopentos, fitoplankton, vodeni beskičmenjaci i ribe - dakle sve ono što obuhvata direktiva o vodama Evropske unije, rekao je on i dodao da je na istraživanju okupljena multidisciplinarna ekipa iz Srbije.

Na pitanje kakav je Dunav Paunović kaže da je bolji kada je u pitanju organsko zagađenje koje je na našem delu reke najznačajnije i dodaje da nema poboljšanja kada su u pitanju hidro-morfološki pritisci odnosno ako se govori o branama, ustavama, regulacijama korita.

To je pođednako veliki pritisak na reku kao i zagađenje, i moramo da shvatimo da se mora raditi na poboljšanju hidromorfoloških uslova u vodi, kaže on i poručuje da valja zaustaviti izgradnju mini hidroelektrana.

U istraživanju iz zajedničkog evropskog istraživački centar ISPRA učestvuje Ana Kristina Kardozo koja radi na službenom informacionom sistemu kojim se prate invazivne vrste u reci Dunav.

Napravili smo i aplikaciju za praćenje invazivnih vrsta preko smartfona što nam pomaže da pratimo ove 64 vrste koje su pod pažnjom u basenu reke Dunav i nadam će to pomoći ovom istraživanju, kaže ona i dodaje da aplikaciju mogu da koriste profesionalci ali i obični građani koji bi mogli biti od velike pomoći ako prijavljuju ove vrste.

Mikrobilog s Univerziteta u Beču Aleks Kišnjer meri mikrobiloško zagađenje od od Regensburga u Nemačkoj do delte u Rumuniji, i kaže da je to posebno važno uraditi u zemljama gde nema odgovarajućeg tretmana otpadnih voda.

Mi ne tražimo samo količine zagađenja nego i identifikujemo izvore jer smo poslednjih decenija razvili nove metode kojima možemo da utvrdimo odakle zagađenje dolazi, odnosno da li je od ljudi, životinja, ptica, kaže on i dodaje da je vrlo bitno izmeriti i zagađenje antibioticima što se radi po prvi put na Dunavu.

Prvi rezultati ovog istraživanja vode Dunava i njegovog sliva u Srbiji očekuju se krajem oktobra.