Мултинационални тим научника мери загађење Дунава

Активности су изведене у оквиру четвртог у овом веку "Заједничког истраживање реке Дунав" иза које стоји Међународна комисија за заштиту реке Дунава којом у Србији координира Републичка дирекција за воде.

Милица Миленковић из Дирекције за воде при Министарства пољопривривреде каже да поред тима од 40 чланова са домаћих факултета и института у истраживању учествују и биолози из Аустрије и Немачке, а да је присутна и група уметника која је бродом стигла из Будимпеште.

Помоћник директора Института за биолошка истраживања Универзитета у Београду Миомир Пауновић каже да су истраживања врло комплексна и да ће донети много више података са бољом аналитиком а да обухватају биолошка, физичко-хемијска, хидроморфолошка, истраживања микропластике и инвазивних врста.

Мери се више од 500 хемијских параметара, укључујући антибиотике, хормоне, лекове, хемикалије, тешке метале, а од биолошких параметара мере се фитопентос, фитопланктон, водени бескичмењаци и рибе - дакле све оно што обухвата директива о водама Европске уније, рекао је он и додао да је на истраживању окупљена мултидисциплинарна екипа из Србије.

На питање какав је Дунав Пауновић каже да је бољи када је у питању органско загађење које је на нашем делу реке најзначајније и додаје да нема побољшања када су у питању хидро-морфолошки притисци односно ако се говори о бранама, уставама, регулацијама корита.

То је пођеднако велики притисак на реку као и загађење, и морамо да схватимо да се мора радити на побољшању хидроморфолошких услова у води, каже он и поручује да ваља зауставити изградњу мини хидроелектрана.

У истраживању из заједничког европског истраживачки центар ИСПРА учествује Ана Кристина Кардозо која ради на службеном информационом систему којим се прате инвазивне врсте у реци Дунав.

Направили смо и апликацију за праћење инвазивних врста преко смартфона што нам помаже да пратимо ове 64 врсте које су под пажњом у басену реке Дунав и надам ће то помоћи овом истраживању, каже она и додаје да апликацију могу да користе професионалци али и обични грађани који би могли бити од велике помоћи ако пријављују ове врсте.

Микробилог с Универзитета у Бечу Алекс Кишњер мери микробилошко загађење од од Регенсбурга у Немачкој до делте у Румунији, и каже да је то посебно важно урадити у земљама где нема одговарајућег третмана отпадних вода.

Ми не тражимо само количине загађења него и идентификујемо изворе јер смо последњих деценија развили нове методе којима можемо да утврдимо одакле загађење долази, односно да ли је од људи, животиња, птица, каже он и додаје да је врло битно измерити и загађење антибиотицима што се ради по први пут на Дунаву.

Први резултати овог истраживања воде Дунава и његовог слива у Србији очекују се крајем октобра.