MUKE MAJKE I ĆERKE Od socijalne pomoći pokušavaju da se leče i prežive

Tako se Marijana Dašić (42) i njena majka Milosava Todorić Jugović (61) iz Čerevića bore da prežive, jer im je socijalna pomoć jedini izvor prihoda, a svaka muči muku i sa svojom bolešću. Obema je najveći problem Milosavino stanje, jer je polovinom decembra polomila nogu i od tada im se život pretvorio u pakao. - Maka je pala 13. decembra, ali su tek sutradan počeli bolovi. Sanitetsko vozilo iz naše ambulante u Čereviću nije htelo da dođe, jer je majka padala nekoliko puta tokom prethodnih meseci. Došli su tek u podne, ja nisam mogla sama da je podignem, niti sa njom da idem u Urgentni centar, jer nisam bila dobro. Tražili su da se snađem ko će da je podigne. Majci su u Urgentnom centru stavili gips na nogu, od kuka do stopala. Nisu je zadržali u bolnici, jer je potpisala da neće da ostane na bolničkom lečenju, mada se ona ne seća kakav papir su joj dali da potpiše - priseća se početka agonije Marijana Dašić, dok se neprekidno čuje kako Milosava ječi i jauče od bolova, sa kreveta u kojem je već mesec i po.

Ove dve žene žive od ukupno 18.730 dinara socijalne pomoći i davanja za tuđu negu i pomoć. Marijana je majci ipak nabavila pelene i propisane lekove, jer i po selu pozajmljivala novac. Iako je određeno da ima previjanje i posetu medicinske sestre iz lokalnog doma zdravlja svakodnevno tokom dve nedelje, te posete su bile retke. Kaže kako ju je sestra naučila da majci daje injkecije protiv tromboze, iako ona to nikada nije radila.

- Ja sam svakodnevno vodila higijenu o majci i kupala je kako sam i koliko mogla. A onda sam 10. januara prijavila da su se majci pojavile rane od ležanja, koje su bile crne, kao da su je miševi grizli i videla sam dva crva. Kada sam otišla u našu ambulantu u Čereviću, oni su mi rekli da mama ima crve već nekoliko dana. I opet nisu hteli da mi daju sanitet da je vozi u Urgentni centar, niti su hteli da pošalju sestru da pregleda majku - prepričava Marijana i dodaje kako ona nije mogla da zna šta je mami ispod gipsa i odakle crvi.

Tek 13. januara su stigle u Urgentni centar, gde su joj naživo čistili dekubitise sa gluteusa, a potom su ih poslali na ortopediju.

Pred skromnom kućom Marijane i Milosave na kraju Čerevića vidi se malo drva.

To je sve što imaju i kada ih potroše neće imati više čime ni da se greju.

- Kada je ortoped skinuo gips, crvi su počeli da ispadaju, to je bilo strašno. Oni su joj nogu očistili, stavili nove zavoje i gips. Njihov nalaz kaže da noga zarasta i sada nam slede kontrole kod ortopeda, a potom i kod plastičnog hirurga, zbog rana od dekubitisa, koji je sada počeo da se stvara i na desnom kuku, na koji je okrećem povremeno, po savetu lekara - priča Marijana.

Osim što sada majku više ne može da smesti na bolničko lečenje, zbog papira koji je potpisala da odbija ostanak u bolnici, a i prelom zarasta, Marijanu u Milosavu muči i to što nemaju novca ni da prežive, a kamo li da plate lekove.

- Mami su u bolnici propisali da dobija trodon, antibiotike i još neke lekove, ali nam doktorka nije dala recept za trodon i to ne mogu da kupim. Sada mami dajem “kafetin” protiv bolova, ali ona stalno ječi i boli je i noga i rane od dekubitisa. A i ti lekovi su nam propisani tek nakon kontrole 27. januara - tužno priča Marijana Dašić.

Ova još uvek mlada žena i sama ima zdravstvenih problema, zbog benignih tumora operisala je jednu dojku, a sledi joj i operacija materice, na koju ne može da ode, jer ne može da ostavi majku samu u takvom stanju.

- U dom majku ne mogu da smestim, jer niko neće da je primi sa ranama i bolovima koje ima. Moja majka je imala dve velike saobraćajne nesreće, pre 40 i pre 13 godina i nakon te druge nesreće je morala da ide i kod psihijatra. Sada mi prigovaraju da je mama psihijatrijski bolesnik, a žena redovno pije sve lekove. Kao da to što pije ove lekove znači da ne treba da je leče i da sanitet ne treba da dođe kada nam je neophodan - iskreno priča Marijana.

Obraćala se za pomoć Centru za socijalni rad u Beočinu, išla i u Crveni krst, kaže da nema kome se nije obraćala.

- Ni sa jedne strane nemam pomoć. Tražila sam da mi daju brašno, prašak, šampon, bilo šta - kaže ova tužna žena.

LJ. Petrović