МУКЕ МАЈКЕ И ЋЕРКЕ Од социјалне помоћи покушавају да се лече и преживе

Тако се Маријана Дашић (42) и њена мајка Милосава Тодорић Југовић (61) из Черевића боре да преживе, јер им је социјална помоћ једини извор прихода, а свака мучи муку и са својом болешћу. Обема је највећи проблем Милосавино стање, јер је половином децембра поломила ногу и од тада им се живот претворио у пакао. - Мака је пала 13. децембра, али су тек сутрадан почели болови. Санитетско возило из наше амбуланте у Черевићу није хтело да дође, јер је мајка падала неколико пута током prеthodnih месеци. Дошли су тек у подне, ја нисам могла сама да је подигнем, нити са њом да идем у Ургентни центар, јер нисам била добро. Тражили су да се снађем ко ће да је подигне. Мајци су у Ургентном центру ставили гипс на ногу, од кука до стопала. Нису је задржали у болници, јер је потписала да неће да остане на болничком лечењу, мада се она не сећа какав папир су јој дали да потпише - присећа се почетка агоније Маријана Дашић, док се непрекидно чује како Милосава јечи и јауче од болова, са кревета у којем је већ месец и по.

Ове две жене живе од укупно 18.730 динара социјалне помоћи и давања за туђу негу и помоћ. Маријана је мајци ипак набавила пелене и прописане лекове, јер и по селу позајмљивала новац. Иако је одређено да има превијање и посету медицинске сестре из локалног дома здравља свакодневно током две недеље, те посете су биле ретке. Каже како ју је сестра научила да мајци даје ињкеције против тромбозе, иако она то никада није радила.

- Ја сам свакодневно водила хигијену о мајци и купала је како сам и колико могла. А онда сам 10. јануара пријавила да су се мајци појавиле ране од лежања, које су биле црне, као да су је мишеви гризли и видела сам два црва. Када сам отишла у нашу амбуланту у Черевићу, они су ми рекли да мама има црве већ неколико дана. И опет нису хтели да ми дају санитет да је вози у Ургентни центар, нити су хтели да пошаљу сестру да прегледа мајку - препричава Маријана и додаје како она није могла да зна шта је мами испод гипса и одакле црви.

Тек 13. јануара су стигле у Ургентни центар, где су јој наживо чистили декубитисе са глутеуса, а потом су их послали на ортопедију.

Пред скромном кућом Маријане и Милосаве на крају Черевића види се мало дрва.

То је све што имају и када их потроше неће имати више чиме ни да се греју.

- Када је ортопед скинуо гипс, црви су почели да испадају, то је било страшно. Они су јој ногу очистили, ставили нове завоје и гипс. Њихов налаз каже да нога зараста и сада нам следе контроле код ортопеда, а потом и код пластичног хирурга, због рана од декубитиса, који је сада почео да се ствара и на десном куку, на који је окрећем повремено, по савету лекара - прича Маријана.

Осим што сада мајку више не може да смести на болничко лечење, због папира који је потписала да одбија останак у болници, а и прелом зараста, Маријану у Милосаву мучи и то што немају новца ни да преживе, а камо ли да плате лекове.

- Мами су у болници прописали да добија тродон, антибиотике и још неке лекове, али нам докторка није дала рецепт за тродон и то не могу да купим. Сада мами дајем “кафетин” против болова, али она стално јечи и боли је и нога и ране од декубитиса. А и ти лекови су нам прописани тек након контроле 27. јануара - тужно прича Маријана Дашић.

Ова још увек млада жена и сама има здравствених проблема, због бенигних тумора оперисала је једну дојку, а следи јој и операција материце, на коју не може да оде, јер не може да остави мајку саму у таквом стању.

- У дом мајку не могу да сместим, јер нико неће да је прими са ранама и боловима које има. Моја мајка је имала две велике саобраћајне несреће, пре 40 и пре 13 година и након те друге несреће је морала да иде и код психијатра. Сада ми приговарају да је мама психијатријски болесник, а жена редовно пије све лекове. Као да то што пије ове лекове значи да не треба да је лече и да санитет не треба да дође када нам је неопходан - искрено прича Маријана.

Обраћала се за помоћ Центру за социјални рад у Беочину, ишла и у Црвени крст, каже да нема коме се није обраћала.

- Ни са једне стране немам помоћ. Тражила сам да ми дају брашно, прашак, шампон, било шта - каже ова тужна жена.

Љ. Петровић