Mladić (18) preminuo od MALIH BOGINJA; NIJE BIO VAKCINISAN, lekari upiru prstom u ANTIVAKSERE
Osamnaestogodišnji mladić preminuo je u Bosni i Hercegovini od komplikacija zaraze malim boginjama, što je skrenulo pažnju na problem izbegavanja redovne vakcinacije dece koja može rezultirati fatalnim ishodima od bolesti koja se smatrala iskorenjena, piše HINA.
Zavod za javno zdravlje Federacije Bosne i Hercegovine objavio je da je prijavljen prvi smrtni slučaj od malih boginja za koju je epidemija proglašena u novembru prošle godine.
Toj je ustanovi od prošle godine prijavljen 6491 slučaj obolevanja od virusa malih boginja, od čega je 476 osoba hospitalizovano. Velika većina nije bila vakcinisana protiv malih boginja, iako je vakcina dostupna i smatra se sigurnom.
"Ponovo apelujemo na roditelje da je imunizacija najbolja mera za sprečavanje obolevanja, kao i razvoja komplikacija i umiranja od zaraznih bolesti", stoji u saopštenju Zavoda.
Umorili su se od imunizacije
Male boginje smatrale su se jednom od iskorenjenih bolesti, ali u poslednjoj deceniji, a naročito posle epidemije koronavirusa, pojavio se veći broj antivaksera koji se protive bilo kakvom vakcinisanju dece.
"Posle pandemije koronavirusa generalno je zabeležen jedan zamor imunizacijom, jer ljudi očekuju stopostotne učinke, a nijedna imunizacija nije sto postotna. Ali, znajući koliko su važne stvari koje radimo, nama se isplati svaki trud kako bi se ljudi vakcinisali", upozorio je nedavno upravnik Zavoda dr Siniša Skočibušić.
Podsetimo, male boginje, poznate i kao morbili ili ospice, akutno su, veoma zarazno virusno oboljenje koje uglavnom pogađa decu i uzrokuje opštu malaksalost, povišenu temperaturu, curenje iz nosa i kašalj, a ponekad može da dovede i do teške kliničke slike.
Inkubacioni period (vreme od izloženosti virusu do pojave prvih simptoma bolesti) prosečno iznosi 10 do 12 dana (a kreće se u intervalu od sedam do 18 dana). Početak bolesti karakterišu povišena temperatura, malaksalost, crvene i vodnjikave oči, curenje iz nosa i kašalj.
Karakteristična crvena makulopapulozna ospa se prvo javlja na licu, unutar dva do četiri dana od početka simptoma, a potom se širi ka trupu i ekstremitetima. Ospa obično traje četiri do šest dana i najčešće je praćena blagim perutanjem kože.
Teška klinička slika sa komplikacijama se javlja kod nedovoljno uhranjene dece, posebno one koja imaju nedostatak vitamina A u ishrani, kod onih osoba kod kojih je imunski sistem oslabljen zbog neke druge bolesti, češća je kod dece mlađe od pet i osoba starijih od 20 godina.
Osobe koje su preležale male boginje imaju doživotni imunitet
Pad imuniteta posle bolesti može da traje nekoliko nedelja i razlog je povećane osetljivosti na druge infekcije, a posebno na infekcije koje uzrokuje streptococcus pneumoniae.
Komplikacije se javljaju u oko 30 odsto prijavljenih slučajeva, a čine ih infekcije srednjeg uha (7-9%), prolivi sa dehidratacijom (6%), zapaljenje pluća (1-6%), slepilo i postinfektivni encefalitis - zapaljenje mozga (1 na 1000 slučajeva), kao i subakutni sklerozirajući panencefalitis (SSPE) u 1 na 100.000 slučajeva.
Kao posledica navedenih komplikacija malih boginja mogući su i smrtni ishodi.
Ko je u riziku da oboli?
Nevakcinisana deca su u najvećem riziku od obolevanja, kao i svaka druga osoba bez obzira na uzrast koja nema imunitet (bilo da je nevakcinisana, nepotpuno vakcinisana ili nije bila u prilici da oboli od ove bolesti).
